У 99 одсто случајева испитаници неће знати да наброје њихова најзначајнија ђела, у што сам се лично увјерио тестирајући средњошколце у Подгорици, Београду, Бечу, Прагу, Минхену, јер су скоро сви користили мобилни телефон и Гугл да нађу тражене податке о наведеним философима, што значи да већ сада имамо интелектуалне инвалиде који ће сјутра да буду наставници, професори и академици.
Памети, прими моје саучешће!
Убјеђују ме да вјештачка интелигенција има своје предности и тада им доскочим питањем: Хоће ли моћи вјештачка интелигенција да пише љубавну поезију као: Бајрон, Љермонтов, Јесењин, Мајаковски, Цветајева, Пушкин, Ахматова, Блок, Неруда, Тагоре, Рилке, Гете, Шекспир, Витман, Превер, Арагон, Елијар, Лорка и неколико хиљада врхунских лиричара?
Литературо, прими моје саучешће јер антиталенти већ посташе „књижевници“!
Убјеђују ме да се вјештачка интелигенција развије у два смјера: психолошки и физиолошки.
Е ту сам их чекао као озебли сунце!
Хоће ли тамо нека склепана машина да потврди на свом примјеру да је психиологија скуп академских, клиничких и индустријских дисциплина које се баве проучавањем, објашњењем и предвиђањем понашања, размишљања и осјећања људских односа и њихових потенцијала?
Хоће никад, а ни послије тога!
Хоће ли тамо нека склепана машина да ријеши физиолошке проблеме човјека, хоће ли умјети да проучава функцију здравог и болесног организма, хоће ли умјети да се бави свим дисциплинама анатомије.
Хоће опет никад, а ни послије тога!
Да не набрајам даље из области егзактних и других наука.
Да закључим, вјештачка интелигенција је за природне глупаке чије је једина сврха да се празне главе попну до врха!
Петар Милатовић Острошки