Његова драгоцјена казивања о минулим временима с пажњом сам слушао, јер је часни Перо Радоњић, иако занатлија, фудбалер и врхунски фудбалски судија, био права ходајућа енциклопедија и његова ријеч за мене је имала посебну тежину.
У његовим кажама увијек се налазила блага ријеч и оправдање чак и за оне који су зло мислили и зло чинили овима и онима.
Та моћ само ријеткима и изузетно моћнима успијева, а Перо је био управо такав, велики човјек у души који је у животу увијек постављао строге захтјеве себи, за разлику од многих малих људи у души около који су најстрожије захтјеве постављали искључиво другима.
Перо је сматрао да му је врлина највреднија награда у животу и био је по томе препознатљив у средини која другима не прашта успјех и управо ће својом врлином остати у памћењу ових и оних, као и тамо оних!
Својим ставом, својим живљењем и мишљењем на најбољи могући начин доказао је да у младости треба посадити дрво од чијих грана ће човјек убрати штап да се на њега ослони у старости, а управо то је Перо урадио и иза себе оставио широки најчаснији свјетлоносни породични и људски траг: супругу Слобу, сина Дарка, унука Јована, унуке Тамару, Анђелу и Андреју, снахе Милицу, Десу и Луцију, братаниће Дејана и Радослава, братаничне Данијелу, Љиљану и Мирјану, брата од ујака Жарка Бурића, сестричне Раду, Веру, Душанку и Станку, праунучад и бројну родбину Радоњић, да сви молитвено тугују за Пером и да се с њим поносе, а управо то је најтеже заслужити, а благочестиви Перо је заслужио и више од тога.
Својом добротом чврсто је нераскидиво везивао сву своју ужу и ширу родбину на путу спасења у овим тешко спасоносним зловременима.
Да је којим случајем данас жив, геније космичких размјера, највећи свјетски књижевник свих времена Фјодор Достојевски, да је умјесто мене упознао Пера Радоњића из Фрутка, велики Фјодор Достојевски би умјесто своје лапидарне и антологијске реченице „Љепота ће спасити свијет“, морао да напише спасоносну реченицу – ДОБРОТА ЋЕ СПАСИТИ СВИЈЕТ, јер Перо Радоњић је сазнан од доброте и чисте душе, и такав ће остати на звјезданом небу и на прашњавој земљи која трпи ове и оне, као и тамо оне!
Запаљене свијеће на гробу током опела Перу Радоњићу, које је одржао протојереј Предраг Катанић, симболизују Христову свјетлост која благочестиву душу, Божјојм вољом упокојеног Пера Радоњића, води кроз таму тренутне смрти до свјетлоносног вјечног живота.
Нека је часном Перу Јовановом Радоњићу блажено заслужено Рајско насеље међу анђелима.
Вјечнаја памјат!
Петар Милатовић Острошки
