Ево је сада пада
А ухватила ме опет на мом путу ненадано
А био сам је заборавио
И на њу нисам мислио
Капи су дошле као неко сећање
Рекле су ми ко сам ја није било потребно већање
Оне ме познају
Док по мени падају
И воде ме коз живот
Од рођена до краја скроз
Вероватно док се и ја са њима не стопим
Једног дана на крају
Миришу ми и нелагодности
Накупљене бришу
Носе смисао
Тај смисао док сам дисао
Најављују живот
Најављују пролеће
Данас пада цео дан
Наставља и у ноћ
И тако милује и пада
Тамо где спава људска нада
Води нас са неба доле
Где ноћас сањају људи снове
Кап по кап
Милину нам пружа
Док покрај мене мирише цвеће свуда
Кишом заливено
Вечери освежено
Разно цвеће
За сједињење још веће
Чује се капање
Чује се ромињање
Тихи разговори пролазника
Песма слављеника
Понека пролазећа кола
Звука мало дода
Све је у киши
Која носи хладноћу
Која на душу леже најбоље ноћу
Капље са стрехе
Пада са оне стране далеке
Има нешто у киши
У њеном миловању
У капи погледању
И звука тог слушању
Не намерава да престане
Падаће и кад сване
Кише са неба падање
За лепо сањање
За јутарње уздизање
Дана новог долазећег доживљавање
2.
Небо пространо
Мистериозно
Непознато
А познато
Из мрака
Сија више зрака
Светли и трепери
Живота не недостаје
Мир и тишина
Звездана
Ноћна
Пространа
Дубока
И стална
Велика
А свима приступна
За срца мирна
Спремна
Љубави верна
Предајмо се тишини
За мир вишњи
3.
Како некад мисли узнемире
Догађаји савладају
Сви кода наваљују
Колико човек у себи онда мора да лута
Без циља идеје и краја тог пута
Шта то не да усправити се опет
Доћи до светле стазе животне
Некад као да излаз знам
Ал немам снаге да му хитам
Као да се још нешта мора рећи
Да се нешта мора стећи
Несањиве ноћи
Без моћи
Многе ране
Душу узорале
Радњу добра повредиле
Шта урадити кад се не успе оно
Што урађено је бити морано
Колико трају казне
Је ли то казна, или раскрсница
Који пут изабрати
Како не залутати
Имају та места
Без цвета
Тамо је време
Невреме
Мука не мине
Терет се са плећа не скине
Тамо цвета
Нецветање
И рад је
Нерађење
Љубав
Је невољење
Зрак сунца
Тамновање
Шта ставља људе у муку ту
Страшну
Дубоку
Несигурност
Неверовање
Шта се научити мора
Када нас обавија ова мора
Стрпљење
Самог себе избављење
Када дуго тако останем
Ко слеп и глув постанем
4.
Сунце је зашло
А земља свежину пустила
Свукуд се улива
Ветар је носи
Људима прија
Мало је хладно
За шетњу време дато
Зелена ливада
Жутих пупољака
Зелених крошњи
Пуно нијансе зелене
За све људе и за мене
Путељак ливаду сече
Поток га прати
Све до шуме
Све се тада уме
Облаци сијају
Природне промене пријају
Небески свод
Не мира одвод
Спустила се докле поглед пружа
Спустила око воћњака око ружа
Прича вечерња
Свежа и зрела
Испраћаја дана
И догађаја
За мирно пролећњо вече
Цвета мирисања
Ништа прече
Душа причања
Ништа веће
Задњи зраци ливаду обасјавају
Туда јата птица спавају
Певају песме
Пролећне вечне
Пролазници шетају полако
Нуде се решења проблема лако
Спремамо се за починак
Лепих снова почетак
5.
Зора ћути свуда
Невиди се још сунце иза свода
Свукуда около тишина
Свукуда около тмина
Окружује нас велика равница
Види се само свежина твога лица
И уз звуке твога гласа
Тишина
И праскозорје
Они лепотом боје
А око твоје
Милује ме
И оно што се не види
Као дан који ће да наступи
Као твоја близина
Сенке дрвећа које још спава
Боја неба код брда
По која улична светиљка
Путеви се назиру између жбуња
Спаја их ливада
Воде нас до бескраја
И ишчекујемо дан
Причамо обичне теме
Које јутрос звуче сјајно
Као неко благо
Као нешта посебно
И твоја близина
И док ми је зима
Као сунце ме грејеш
Док сунце кроз дрвореде просијава
Трава почиње да сија
Док шетамо све ми прија
Наша се прича у дану овоме лепо прима
Док дан почиње
У исконском трагању за љубави спојимо се
