Човјек по мјери Бога благородан је, великодушан материјално и емоционално, храбар је и увијек тражи додирне тачке у другом човјеку.
Човјек по мјери Сатане себичан је, кукавица, душевни сиромах, увијек другима све замијера, једино је он у праву.
Злог човјека вријеђа туђа доброта јер је она незгодан сведок његове зле душе.
Злог човјека добри људи заобилазе у широком луку како би сачували и даље његовали властиту менталну хигијену.
Добром човјеку је испод части да сплеткари, да уноси раздоре међу људима и да сије смутње међу својима и туђима.
Зао човјек ужива у сплеткарењу, стварању раздора и сијању смутњи, јер сплеткарење и склоност ка завади најпрепознатљивије су карактерне особине злог човјека.
Добар човјек оставља отворена врата врата иза себе и увијек је свуда радо виђен гост.
Зао човјек свака врата затвара задњицом и у свакој средини је омражен својом заслугом.
Добар човјек на свој народ гледа државничком мудрошћу, а зао партијском ускогрудошћу.
Добар гради мостове међу људима, а зао их руши!
Добре људе потомства памте, а злих се чак ни гробари не сјећају!
Петар Милатовић Острошки