Stranice

ДАНАШЊА "КРВАВА РУКА" ЈЕ ИСТО ШТО И НЕКАДАШЊА КРВАВА КОМУНИСТИЧКА ПЕТОКРАКА

Симбол „крваве руке“ први пут су употријебили Палестинци прије 25 година током "Друге интифаде", то јест устанка од 2000. до 2005. где је он представљао освету за окупацију, о чему је писао израелски историчар Ефраим Зуроф и листу „The Јеrusalem Post".

Касније се тај симбол проширио на Албанију и тамо су га у марту 2003. године лансирале црне душе соросевске, у марту 2003. године са соросевском невладином организацијом „Мјафт“ на чијем састанку је присуствовао злогласни Јеврејин Џорџ Сорос (Срби неправилно пишу СороШ) који је рођен 12. августа 1930. године у Будимпешти, у породици секуларних мађарских Јевреја, под именом Ђерђ Шварц чији су родитељи промијенили  презиме 1936. године због пораста антисемитизма. 
Из Албаније, послије 21. годину, крвави симбол „крваве руке“ појавио се у Србији крајем 2024. године као реакција на погибију недужних кад се срушила надстрешница у Новом Саду. Само се чекао повод да се употријеби тај злогласни симбол, а узрок сеже мало дубље, све до прве појаве крваве комунистичке петокраке чију симболику наставља „крвава рука“.

Наиме,  у симболици комунизма петокрака улази 1908. у роману „Црвена звезда“ (Красная звезда) Александра Богданова, научнофантастичном дјелу у којем је ријеч о колективистичком друштву на планети Марс. Богданов се бавио философијом и био један од првих теоретичара бољшевичког покрета. Симбол се свестрано појављује у Октобарској револуцији и у Руском грађанском рату  (The First Bolshevik Utopia by Alexander Bogdanov”. Canadian Slavonic Papers 27 (4): 461–462), а петокрака симболизује проливање невине крви на свих пет континената, што смо ми у Црној Гори дебело осјетили на својој кожи у вријеме Другог свјетског рата од 1941. до 1945. године и касније јер је Други светски рат на нашим просторима постао најкрвавији братоубилачки рат у којем је брат убијао брата, рођак рођака, син оца, синовац стрица и тако даље у име комунистичке идеологије, идеолошке утопије.

Симболи крваве комунистичке „црвене петокраке“ и масонске црвене „крваве руке“ су парадигме револуционарних преврата са крвавим резултатима у историји као ризници злочина, а о злопочинствима тих злогласних симбола може да се напише неколико стотина томова књига.

На крају, и крваву руку и крваву петокраку карактерише број пет, што значи континуитет проливања крви на свих пет континената, а крваву петокраку сада је замијенила жута масонска петокрака која симболизује узалудно проливање зноја, јер зној је жућкасте боје на кожи, значи у зноју лица свог инаугурише се статус срећног роба који је захвалан што живи, макар и као роб. 

Да закључим, данашња крвава рука је исто што и некадашња крвава комунистича петокрака!

П. М. О.