Образоване и необразоване свезнајуће незналице 9. маја славе као ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ! Већу глупост и лаж нисам чуо. Фашизам, као корпоративни ситем, побијеђен је 8. септембра 1943. године у Италији, а 8. маја 1945. године побијеђен је нацизам Њемачкој. Једно је фашизам, а сасвим друго је нацизам.
Фашизам је тоталитарно дисциплиновање привреде и друштва кроз такозвани корпоративни систем, као супротност либерализму, марксизму и анархизму и фашизам се сврстава у крајну десницу на традиционалном политичком спектру љевица—десница и политички и војнички фашизам у Италији, понављам, побијеђен је 8. септембра 1943. године.
С друге стране, нацизам, или националсоцијализам, је тоталитарни политички покрет настао из Националсоцијалистичке њемачке раднике партије и њемачки нацизам је поражен 8. маја 1945. године када је нацистична Њемачка потписала капитулацију, иако је Други свјетски рат коначно завршен тек неколико мјесеци касније безусловном капитулацијом Јапана послије употребе атомских бомби у Хирошими и Нагасакију 6. и 9. августа 1945. године по одлуци америчког предсједника Харија Трумана.
Да закључим и научим свезнајуче незналице, фашизам није побијеђен 9. маја 1945. године већ 8. септембра 1943. године капитуацијом Италије, а 8. маја 1945. године војнички и политички је поражен њемачки нацизам.
Дакле, слављење побједе над фашизмом 9. маја је најобичнија превара јер тог датума је побијеђена нацизам у Њемачкој.
Куда нас води погрешно слављење 9. маја?
Тврдњом да је 9. маја побијеђен фашизам жели се сакрити да је побијеђен нацизам, јер нацизам је поникао из Националсоцијалистичке њемачке раднике партије, дакле из љевице која је касније прерасла у десницу по којој је нација врховни симбол изнад самог Бога.
Разне енциклопедије и историјски уџбеници наглашавају да се њемачки представници два пута потписали капитулацију у току 2 узастопна дана.
Прву капитулацију Њемачка је потписана у Ремсу 7. маја и ступала је на снагу 8. маја у 23:01 по средњоевропском времену.
Овај датум се често назива Дан побједе у Европи и у већини западних земаља.
Међутим Јосиф Висаронович Стаљин био је незадовољан јер је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Савеза и да капитулација нацистичке Њемачке буде потписана у Берлину и децидарно је инсистирао да се протокол из Ремса
сматра само прелиминарним, а да се главна церемонија капитуалције нацистичке Њемаче мора одржати у Берлину, гдје се тада налазио маршал Георгиј Жуков.
Зато је, како се наглашава у енциклопедијама, организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина увече 8. маја, када је већ био 9. мај у Москви због разлике у временским зонама.
Фелдмаршал Вилхелм Кајтел, као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као предсавник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург потписали су капитулацију нацистичке Њемачке у штабу совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту.
Испред Савезника њемачку капитулацију прихватили су совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер.
Прва парада побједе у Москви је одржана 24. јуна 1945. Сваке године од тада се одржава парада побједе у Москви 9. маја. Највећа је била 2015. године када се славило 70 година од завршетка Другог светског рата.
Да закључим, 9. мај треба славити као дан побједе над нацизмом, а не фашизмом, јер фашизам је побијеђен 8. септембра 1943. године у Италији!
Петар Милатовић Острошки