А како да живот и свет волим
Да тако снагу себи створим
Како да непостојаност избацим
Непостојаност ону која је наметнута
И ону коју сам ја непажњом и грешком себи наметнуо
Гора је од страха
И тврда је
Некада је и избацим
То је у ствари питање
Како постати слободним
У себи и са другима
Зраци сунца по мени
И у мени
Што се кроз велики простор протежу
Сада мене милују
Ветри силни што на
Облацима белим
Тајанствемим
Величанственим
Недокучивим
Настају
Или на врховима снежних планина
Рођени бивају
Или котлинама великих река снагу добиваху
Сада ме милују
И мириси ови
Ствараше се ко зна како и колико дуго година
Из вечности можда су
А сада ми миришу
А има их много разни су
Пријају ми
Људи који настају
На земљи се рађају
Људи дуго времена
Све до првог човека
А можда и пре њега
Исконом осмехују се
Поклањамо пажњу једни другима бринемо се
То је оно што нас људима чини
Као пчела цвету
Као трава роси
Као птица лету
И као добар
Доброме
А опет је туга део нас
Да ли из ње све настаје
Да ли се препустити треба
Тузи и самоћи
Да ли чекати пролеће
Нашег живота цветање
Сигурно доћи ће
2.
Сетити се природе сетити се себе
Њој се предти
Санак овог пропланка сневати
И у њему делати
Делати срцем
Делати душом
Која пружа човеку смушеном
Оно што не види
Што прећуткује
Од себе склања
Као роб се некоме клања
Шири се свукуда
До свих нас допада
Свима припада
О дивна ли склада
Лице и наличје
Душе свачије
Некако посебно некако другачије
Где и кад треба тачно и још тачније
3.
Живот без Христа
Нема никаквог смисла
Да душа буде чиста
А не јадница покисла
Ослободимо се навала
И разноразних подвала
Замолимо за благослов
Утврдимо наш препород
Спасимо наш пород
На стазе праве вратимо цео род
Велики је Божији свод
Да нас милост прати кудгод
Молитве поста
Да небуде доста
Да душа небески сија
И срећа нек клија
У борби будимо смерни
Одговор имајмо одмерени
Водимо живот мирни
Нек нико никоме не науди
Кад се неко нађе у заблуди
У помоћи будимо широкогруди
4.
Цвета зрак сунца
Цвета милина
Цветање је слава
Земља поорана
Семеном ко расцепљена
Али семеном милована
На земљи ће нићи храна
А од мириса и погледа
Цели се људска рана
Храни се душа сама
Погледи у даљини
У зеленој равници
У даљини кола путем промичу
Кашњења се овог места недотичу
Само тихих дешавања
Само тихог клијања семена
Само тихих птица песама
До људских усана
Тиха прича цветања
Тиха песма летења
Облака који по своду плове
Звукови други до овде не долазе
Свако дрво тајну прави
Која се дише
Којом се сања
Којом нам се овај живот поклања
А душа прича снове
Снове Творчевог стварања
Вечног живота
Пријатног кајања
Себе поправљања
5.
Мирисима зиме
Мирисима хладним
Покрај реке
Стазом по шуми
Долазе заборављена сећања
Танко извезена
У душу урезана
Сећања љубави
И безбрижности
Сећања труда
Сећања рада
Сећања игре
И беспредметна граја
Вода тече
Мисли лете
Мириси дол испуњавају
Ветар дува
А у души песме цветају
Сећања су песме
Сећања су птице селице
Које се ето упркос свему врате на своје
Сећања су пахуље
Сећања су кише
Сећања су мириси
Сећања су љубави
Сећања су живот
Сећања су душа
Сећања су пријатељи
Долом живота
Сећања су пахуље
Сећања су знаци поред пута
Кад се долом лута
Кад се долом лута
Сећања су разговори
Сећања су поуке
Сећања су васпитање
За децу и одрасле
Сећања су јаки ветрови
Сећања су опали листови
Сећања су пролетни цветови
Сећања су вали
На пучини снова
Сећања снови
Не остварени остварени
Сећања су тајна
Од Бога нам дата
Сећања су ветрови
Сећања су кише
Сећања су вечери
Кад све мирише
Сећања су зоре
И дани
Сећања су светлост
Сећања су блискост
Сећања су поврх свега
Ту за радост
За изгубљену дату битност
За љубав и вољу
За лепу животну боју