Свакодневно смо свједоци да нам кукавице најгоре о јунаштву малоумно говоре, да нам лопови блебећу о поштењу, курве о моралу, ругобе о љепоти, садисти о милосрђу, злочинци о хуманизму, силеџије о миротворству.
Дочекали су наши умни јуначки велики и високо морални преци да им неодговорно суде неки: малоумни, кукавички, најмањи и неморални синови, унуци и праунуци, најприје кроз комунистичку идеологију, идеолошку утопију, затим кроз разне странке и покрете.
Ко су они, освејдочени имбецили и морони?
То су синови комуниста, удбаша, батинашких полицајаца.
Њихови дједови бјеху јуначки часни Солунци, а очеви Титови волови и јунци.
Кад су титоисти повели вјерско-национални грађански рат 1991. године, баш онако како сам најављивао у својим говорима, осуђен сам 12. марта 1981. године и послије затворске казне емигрирао 29. новембра 1983. године, разрадили су стратегију под покровитељством Службе државне безбједнсти (СДБ), некадашње Удбе, а у сарадњи са страним обавјештајним службама по бјелосветској помрчини, трансформисана Удба омогућила је да у промијењеним условима, послије рушења Берлинског зида, титулар власти и средстава остане у рукама ранијих комунистичких властодржаца, а управо то потврђује неумољива и непоткупљива статистика.
Статистика недвосмислено потврђује да су се ортодоксни комунисти подијелили у двије колоне.
Једна колона су гласноговорници западних интереса и мрзитељи сопственог народа.
Друга колона су комнисти маскирани у лажне националисте који су створили неокомунистичку десницу са лажним патриотизмом.
И једни и други оформили су низ властитих фракција, а заједнички именитљ свих тих фракција је необољшевизам.
Кад је Савез момуниста Југославије (СКЈ) био на врхунцу моћи у ондашњиј СФРЈ, у свим републикама и покрајинама било је свега два милиона чланова Савеза комуниста, а у ондашњој СФЈР било је 22 милиона становника.
To значи да се свега 9 одсто од укупног броја становништва у држави укључило у формирање странака, покрета и осталих институција и такозваних неокомунистичких невладиних организација у сарадњи са страним обавјештајним службама како би створили резервну дубоку неокомунистичку државу у држави, дакле апсолутна мањина, свега 9 одсто, перфидно се попела на врх главе апсолутној већини од 91 одсто већинског становништва и та превара наивног народа траје од 19. децембра 1989. године од кад је иницирано стварање прве странке (Демократске) послије комунистичког једноноумља, затим друштва „Сава“ и странака СПО, СЧП и тако даље, дакле та превара траје и данас са лажним „српством“ барјаче они који за себе говоре да су нови Коче Поповићи, они који у партијама и партијским мафијама примјењују најогољеније титоистичке и стаљинистиче методе одстрањујући паметније, образованије, нарочито оне који нису мијењали политичка и национална мишљења већ чарапе,кошуље, одијела, аутомобиле....
Како су тада злоупотребљавали наивни и доброћудни народ, тако и данас раде у свим српским покрајинама: Србији, Црној Гори и Републици Српској.
Да закључим, добри народе, чувај се политичких криминалаца и криминалних поолитичара ижђикалих испод Титовог бољшевичког и комунистичког крвавог шињела. Чувај се јер су су они који тобоће говоре у твоје име у стању да баце крвави нож међу вама и да изазову још један крвави грађански рат! У памет се народе!
