Постоје људи који мисле да су надљуди, а у ствари су подљуди.
Њихов којефицијент интелигенције је мањи од броја њихових ципела.
Такви се у све разумију иако ни о чему појма немају.
О философији знају више него: Сократ, Аристотел, Платон, Хегел, Кант, Ниче, Шопенхауер и остали; о књижевности више сви књижевници заједно; о политици више него сви политичари и политички аналитичари.
У свакој чорби су мирођија, а специјалност им је да сваком поштеном човјеку запрже отровну чорбу јер поштени је незгодан свједок о њиховог непоштења.
Народ за такве каже да су гњиде и вјерује да је гњида измет од вашке.
Такви се лако препознају по симболима њихових (бес)карактерних особина на скали моралне и духовне посрнулости: љубомори, зависти, пакости, злоби, мржњи, лукавству, подлости, кукавичлуку, лажи, сплеткарењу, гордости.
Да свашточина са обале пљуне у море замутио би га од невине крви и плаво море претворио би у крваво.
Кад свашточина иницира да постане твој „пријатељ“ и приђе ти, очекуј сваког тренутка да ти зарије нож у леђа, али кад схвати да његовим рукама нож може да заврши у његовим грудима нико те на свијету неће мрзјети од свашточине која је у стању да свашто чини!
Да закључим, свашточине који свашто чине, највеће су штеточине!
Петар Милатовић Острошки