СПОЗНАЈТЕ И ОДВОЈИТЕ ДОБРО ОД ЗЛА!
(ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ДУША ПРОБУДИ)
СПОЗНАЈТЕ И ОДВОЈИТЕ ДОБРО ОД ЗЛА!
(ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ДУША ПРОБУДИ)
Академик (ХАЗУ), Лидија Пехар (Сарајево) има два доктората - докторат из педагогије и докторат из психологије. Ради као редовни професор УНСА (на којем је бирана у сва научно-наставна звања). И психотерапеут је.
У три мандата је била продекан за наставу и студентска питања, а обављала је и многе друге значајне функције. Била је ментор за 12 докторских теза, 25 магистарских радова (магистара наука, а не струке) и за стотине дипломских (мастер радова).
Члан је: Академије за науку и умјетност, Управног одбора Универзитета и дописни је члан Хрватске академије знаности и умјетности.
До сада је објавила 100 научних радова и 15 књига.
* Интервју бих започела информацијом да ћете у мају имати радионицу уживо у Бару о нарцисима. Можете ли рећи нешто о томе?
Радионица ће бити у задњој седмици маја. Ја ћу бити пет дана у Бару. Један дан ћемо одредити за радионицу која ће бити организована за све оне који ми се претходно јаве путем мејла (dr.pehar.l@gmail.com) или месинџера (https://www.facebook.com/lidija.pehar.37), јер треба да знају упуте прије тога. Радионице су цикличне, у смислу даљег рада тако да ако се неко први пут нађе ту, свакако, може судјеловати, са предувјетом да прегледа пар мојих видеа. А тема ће бити, пошто сам написала књигу Љубав у загрљају манипулатора, обрнута од ове теме: Шта када се отргнемо и одемо већ једном из канџи манипулатора? Зашто кажемо ријеч канџи? Јер то нису руке. Јер то што особе раде емпатама у браку је, готово, звјерски. А звијер напада само кад је гладна. Ови нападају стално.
* Како бисте дефинисали нарцизам?
Ја не бих дефиницију издвајала. Препоручила бих људима да погледају мој видео (Како се борити с емотивним манипулаторима у везама и браку https://www.youtube.com/watch?v=avBPnW7oxrY) који сам објавила прије девет година и који је многима помогао да изађу из кризе... зато што сам, ваљда, срцем говорила до краја, и што су осјетили ту емоцију у истини. Децидно сам описала једну по једну ставку у тих пола сата шта све као особине манипулатор има и како га препознати, јер манипулатор је у ствари други назив је нарцис или нарцисоидни поремећај, енергетски вампир, убица дјечјег лица, који често постаје и психопата. То Вам је веома увезано једно с другим, и једно се у друго претаче и слијева.
*Како се нарцисоидност испољава у романтичним везама?
Манипулатор је увијек у првој фази кад лови жртву мед и млијеко. Значи, глумац за Оскара. А онда, каже се у народу: Док ваби медом храни, а када наваби и круха брани. Манипулатор је као кокаин. То сам описала у видеу који гледатељство, односно Ваши пратитељи могу, ипак је боље тако, потражити на Yu Tube и преслушати уживо. Значи, у романтичним везама се испољава увијек тако да им загорча живот и да особа, чак, изгуби смисао шта је љубав.
* Неки партнери се законски разведу, али један од парнера некад остаје емоционално неразведен годинама, деценијама. Шта тачно значи бити емоционално неразведен? Како препознати да је неко још увијек емоционало везан за бившег партнера. Које су дугорочне последице емоционалне неразведености на ментално здравље појединца? Како емоционална неразведеност може утицати на нове везе и односе?
Емоционална неразведеност. Ви сте питали неколико питања о емоционаланој неразведености: како утиче на особу, кад оде, за нове везе, итд. Тако се то стручно не зове него ПТСП, односно посттрауматски стресни поремећај након одласка од манипулатора што сам најбоље описала у видеу сниманом раније, који сам помињала мало прије, као и у видеу који је сниман ове године, негдје у јануару мјесецу под називом Живот након прекида везе или брака са манипулатором (https://www.youtube.com/watch?v=ErR391alg5Y). Значи, Ви зовете појам емоционална неразведеност. Ја за тај појам стручно и знанствено не знам, али знам шта значи све ПТСП и то сам описала, такође, и у видеима Манипулатор је као кокаин (https://www.youtube.com/watch?v=94lJepgKSeQ) и Како отићи кад волиш манипулатора (https://www.youtube.com/watch?v=uMhhUmK7AUY).
* Последице по дјецу дисфункционалног брака.
Одговор на то питање налази се у мом видеу под називом Не желим бити ни златно дијете ни црна овца! Шта желим бити? (https://www.youtube.com/watch?v=shrT1q1SwvI).
* Разни лајфкоучеви нуде услуге савјетовања и подршке преузимајући улогу стручњака за ментално здравље. Које мјере треба предузети да се потенцијално рањиви појединци заштите од ових манипулатора без дипломе?
На жалост, допуштено је и у Србији, и у Хрватској, дјелом и у БиХ, да из разних струка могу постати терапеути, али они нису психотерапеути. Људи који не знају шта они стварно јесу, мисле да су они психотерапеути, а иза тога је нека друга истина. Они се не могу звати психотерапеутима, нити имати лиценцу психотерапеута, ни психолога јер нису завршили психологију. У ствари је више у питању незнање народа који треба да буде критичан и изабере кога хоће за терапеута. Овдје наглашавам важан моменат да у многим струкама које се баве људима, ту спада: и медицина, и психологија, и наставници, и судије, и слично, а најгора је политика, имате отприлике 60 % људи који имају психопатских црта. Психопатологија је била тако јасна и показана петнаестог, а побједила је правда и студенти. Не кажем ово зато што браним студенте него зато што они хоће рећи истину. Е, значи народ треба да отвори очи и да почне да разликује шта је истина, да разликује истине од неистине или ће и даље чекати да неко други умјесто њега рјешава проблеме. Значи, много је болести у нашем друштву јер живимо у свијету дуализма, и тако је у свим струкама па зашто би психологија била изузетак. Значи, обратите пажњу кога питате, коме отварате срце, ко вам чува ваша леђа у подшци, у терапији јер вам можда тај може дати потпуно криви одговор или савјет. Значи, отворите очи. Истовремено, рекох, био коуч и ако нема завршену психологију, или са завршеном психологијом, психотерапеут може да ради низ погрешки као што рекох малочас, да људи треба да обате пажњу коме се обраћају.
* Времеплов. Носилац сте златне значке Универзитета у Сарајеву као најбољи студент. Мотивација која Вас је довела до овог успјеха?
Давно је било кад сам ја била најбољи студент. Имала сам све десетке. Мислим да се сад питам да то не бих поновила. Мислим да је то била једна жестока борба са собом да покажем да ја то могу... да морам имати све десетке, али нема везе било је, не стидим се тога. Пуно ми је већа част била што сам могла преносити знање студентима, што су ме они, како тврде, запамтили након четрдесет година рада у настави, у учионици, и што након двадесет година кад се јаве и напишу нешто дубоко из срца мене јако, јако дирне, више него не знам шта друго. Сва та нека одликовања, драга су ми, не кажем да нису. Мислим да сам их заслужила. Али ово ми је драже што жива ријеч људи говори из Yu Tube кад добију помоћ од тога или студената којима пре-дам знање. Предавање је предати дио себе: пре - дати. Оно што дамо, и добијемо натраг. Кад срцем дамо, добијемо удуплано.
* Ваше књиге. О чему сте у њима писали?
Свака књига коју сам писала, писана је из неког другог времена и мотивације и жанра, а највише су књиге из дјечије психологије, раног развоја, дијелом из психопатологије, дјелом из рата, одузето дјетињство и како су дјеца рата која су страдавала у Сарајеву у току рата и после рата прошла, како су преживјела и остала читава она која су преживјела. Писала сам из уже струке о опћим питањима, при чему сам увијек настојала да будем разумљива и оним читаоцима који не студирају психологију и педагогију. Трудила сам се већина књига да има тај жанр. Па сам описвала како се реформа игра с дјецом у књизи Психолошке последице реформе. Па Одузето дјетињство. Ова књига је настала је послије рата. У њој сам хтјела да докажем многима који су дошли да истражују нашу дјецу у Сарајеву као експеримент који се десио, на жалост, у рату (Ex post facto) - које су последице, јесу ли сва наша дјеца истрауматизирана или под ПТСП. Ја сам се супроставила томе. Сматрам да то тако не смије да се гледа, у ствари, да није добро и да није научно оправдано и да нису наша дјеца под ПТСП. Нека јесу. Значи, нису сва дјеца, него само нека, прошла такве трауме које доводе до ПТСП. Много дјеце је погинуло у Сарајеву и због тога сам написала књигу Одузето дјетињство. Па сам написала више књига из дјечје психологије прије рата, па Атипични облици понашања код дјеце и како се развијају, па Типови родитеља и развој неуронске интелигенције код дјеце. Написала сам и књиге Слободно вријеме младих, па сам написала како настају овисности. Па онда сам написала из специјалне педагогије, и на крају неколико књига о манипулацији и манипулаторима - задња је Љубав у загрљају манипулатора. Тренутно пишем још једну књигу за коју се надам да ће изаћи до краја године. Књига је на тему о психотерапији, о ефектима психотерапије, о специфичности психотерапије. Пишем је, не за психологе, него за људе који желе психотерапију.
