Слетео је са небеса
На тераси урнебеса
Па одозго са висине
У бунилу и лудилу гледа
Панораму свога Ћациленда
Препуњеног шаторима
Ограђеног торовима
Настањеног ћацићима
Што желе да уче
Пред шаторе чуче и шенлуче
Док у глави и мота и снује
Ремек дело свога ума
Дал’ то види ил” му се причиња
Сам очима својим не верује
У ноћ пуну звезда
Горди соко из враниног гнезда
Посматра ћациће
Како уче и како се муче
Да “српску јебену химну” принауче
Скупио их с коца и конопца
Од зле мајке и од горег оца
Дрог дилере
Дроље, фуксе
Скотове, ботове
Кримосе, лопове
Батинаше, подрепаше
Улизице, лажљивце, гмизавце
Шупак ефендије…
У Ћациленд и около њега
Све се види,све се зна
Да би ушли добили би грош
А сада би и два дали
Да би се опрали
Почели су да ћаучу, блеје, врече
Што морају у тор свако вече
Ненадлежно одговорни, горди соко
Примио је Ћација на диван
Лично га је преслишао
И молбе му услишао
У суботу на мартовске иде
Ћацилићи полажу дипломски
А ордење Победника Обојене Револуције ће добити приде
На Мартовске иде, 2025.