Сви смо
дочекали ово што нисмо морали захваљујући љевацима на десној страни због којих
народ храмље на обје ноге. ИмаЈући ово у виду неминовна је лустрација, односно уклањање
из политичког и јавног живота свих комунистичких руководилаца, удбаша и удбиних
доушника.
Увођењем
вишепартијског система, наравно неокомунистичког, у разним комунистичким
фракцијама, прескочена је лустрација.
Намјерно је
прескочена како би у промијењеним
условима титулар власти и економске моћи
остао у комунистичким, односно неокомунистичким рукама. Управо ово се види послије свих избора у Србији, Републици Српској и Црној
Гори.
У свим
случајевима главни промотери робовласничког и дужничког ропства на Балкану су управо комунистички и неокомунистички
кадрови, односно партизански синови, унуци, па и праунуци.
Не спорим, било је некад и часних партизана и комуниста, али они су одмах ликвидирани у такозваним „лијевим скретањима“ и у рату са метком у потиљак. Остали су послушници који се нису клели у оца и мајку него у антисрпског зликовца Тита, који нису држали славску икону него слику аустроугарског каплара Јосипа Броза, званог Тито, оног истог који је ревносно убијао Србе у Првом свјетском рату добивши од Фрање Јосифа сребрну медаљу, док је, с друге стране, златну медаљу за храброст два пута добио Драгољуб Дража Михаиловић који је у Првом свјетском рату бранио Србе од аутроугарског каплара Јосипа Броза, каснијег самозваног комунистичког маршала.
Управо тај српски отпад (није увреда него чињенична), јер комунисти нису Срби него отпад од Срба, ведрио је и облачио од 1945. до 1990. године, а онда је промијењена комунистичка Удба, која је трансформисана у Службу државне безбедности, основала партије као најобичније комунистичке фракције.
Подсјећам, србогладни србождер Јосип Броз, звани Тито, од сто предратних партија направио је једну – комунистичку.
Титови наследници, с лијева, с десна и по средини, од једног Титовог Савеза комуниста направили су стотину неокомунистичких странака, или љепше речено – комунистичких фракција као: националне, демократске, либералне, монархистичке и тако у недоглед.
Циљ је био, и остао, да све што су радили комунисти од 1945. године наставе да раде комунистички синови, унуци, па и праунуци.
Доказ за ово је чињеница да сваку странку и покрет, у 99 одсто случајева, воде комунисти, удбаши, синови, унуци и праунуци комуниста и удбаша.
Погледајте сазиве скупштина и у Србији, Републици Српској и Црној Гори од 1990. године до данас.
Све комуниста до комунисте, удбаши до удбаша, или њихови синови и унуци у 99 одсто случајева.
Захваљујући управо таквим Тројанским коњима који остављају магареће отиске по српском образу, понављам, српски народ храмље на обје ноге.
Управо комунисте и њихово потомство лицемјерни запад, онај исти који је свој дојучерашњи лажни „антикомунизам“ замијенио школским примјерима антиправославља, подржава здзушно до бездушности те љеваке на десној страни, те националне штеточине и не пада им на памет да помогну лустрацију као што је то био случај у Бугарској, Чешкој, Румунији, Пољској. А зашто?
Тамо су помогли лустрацијују.
У српском случају лустрација је изостала.
Да ли случајно?
Не.
Баш без лустрације лицемјерни Запад преко комунистичких и неокомунистичких фракција најлакше се обрачунава са српским националним корпусом који је дочекао да се без лустрације стигне до дисквалификације, јер циљ је да се српски народ на Балкану дефинитино дисквалификује на свим нивоима.
Паметнима не треба цртати!
Глупи су ионако „најпаметнији“!
Српском народу ће кренути на боље тек кад се буде озваничила лустрација, односно склањање свих комунистичких рестлова из домена важности, али лицемјерни Запад ће се томе супротставити, правдајући то заштитом људских права и заговарајући мир џелата на гробу жртве!
Да не би све тако било црно, морам указати на историјску неминовност да постоји излаз из овог наметног и привидног безиизлаза у предстојећем мијешању геополитичких карата, кад комунисти, неокомунисти, њихови синови, унуци и праунуци неће имати ни теоретских шанси да опстану на политичкој сцени. Неће имати зато што се сви они куну на двије стране. Једни се куну у Запад, други се куну у Исток.
Послије мијешања геополитичких карата судбину српског народа узеће оне снаге које се не куну ни у Запад ни у Истог него у свој народ!
У том случају падају у воду све антинародне манипулације.
Дакле, да закључим, прво на свим нивоима лустрација и биће чиста ситуација, а реликти прошлости морају ићи на сметлиште историје! Sine ira et studio!
(Словосословље)