Пише: Милорад ГУТАЉ
ЗВОРНИК, 1. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Свакодневно нормално функционисање Републике Српске и Федерације БиХ, у којима се, као два самостална и одвојена правна субјекта, одвија стварни живот и потребе грађана, доказ су да су непотребне заједничке бх институције у обиму у којем су, након потписивања Дејтонског споразума, неуставно наметане.
У овим бх установама, институцијама или органима, од којих више од двије трећине не зна чему и коме служе, нити су многе конституисане према Уставу, законима и потребама грађана, запослено је безмало око 23.000 људи, а можда и више.
Креатори овакве несувисле политике оснивања, боље рећи наметања, органа и агенција изван правног система Републике Српске и Федерације БиХ били су углавном странци са Запада који су сматрали да ће гомилањем непотребних иституција или органа са сједиштем у Сарајеву бити више БиХ.
Њихова концепција да ће вануставним оснивањем "више органа" и "више запослених" бити "више и БиХ", а мање Републике Српске и Федерације БиХ, је промашена у сваком погледу, нарочито у политичком, економском и стварном животу.
У политичком, доноси непотребне свађе које посебно иницирају бошњачке структуре у жељи да, негирајући дејтонски уставни поредак, а самим тим и Републику Српску, дођу уз помоћ странаца до жељене "унитарне и самосталне" БиХ, а у економском да се, опет уз помоћ странаца, онемогући бржи економски развој Републике Српске.
У стварном животу грађани обављају животне, радне и друге потребе и обавезе у Републици Српској и Федерације БиХ, као у двије државе са заједничком границом, управо како и предвиђа дејтонски Устав, што би требало да буде полазна основа сваког бошњачког политичара да не "задире" у надлежности Републике Српске и српског народа које имају према Уставу.
Сви политички неспоразуми, свађе и неостварене жеље потичу од бошњачког асптрактног поимања БиХ као државе, које у стварности нема и које никада неће бити. Ако се стварност не слаже са жељама, утолико горе по жеље, у овом случају бошњачке, који о њима сањају.
Бошњачке политичке структуе воде политику сањања од 1992. године, односно пуне 33 године, када им је муслимански вођа Алије Изетбеговић "обећао" суверену и унитарну Босну, "жртвујући мир".
И сада, вођени том матрицом, као да су у деведесетим годинама прошлог вијека, бошњачке политичке структуре нису далеко отишла у схватању промјена и обликовања нове бх и новог свијета, остали су "заробљени“ у времену из којег не умију да изађу.
Доказ за то је и лидер Народа и правде Елмедин Конаковић који пријети српским кадровима у дипломатско-конзуларним представништвима и у ресорном министарству да ће бити "багером склањани", на шта је добио од замјеника предсједавајућег у Савјету министара Сташе Кошарца, и других српских кадрова у Савјету министара, "поклон" багер играчку да то "лакше одради".
И СДП-ов министар одбране Зукан Хелез, познат по низу пријетњи, чак и ратом, позвао је све "пробосанске" странке да бојкотују кадрове СНСД-а на свим нивоима.
Хелез често "заборавља" да су нивои у Републици Српксој и Федерацији БиХ од општине, градова до Републике, односно од општине, градова, кантона до Федерације, те да изабрани кадрови из ових федералних јединица чине заједничке институције, а никакав ниво надређен Републици Српској и Федерацији БиХ.
Бошњачка политичка сцена само тражи изговоре, проблеме и свађе за нешто што већ постоји у Уставу, па им чак смета и назив "Добродошли у Републику Српску", опирући се реалности.
У жељи да остваре своје унитарне циљеве, а то не могу са садашњом српском кадровском структуром у заједничким институцијама коју чине СНСД и коалиција, Бошњаци покушавају да у игру "што мање Републике Српске" увуку "српску тројку" - СДС, ПДП и Листу за правду и ред, како би је под плаштом европског пута лакше "сломили" и остварили своје унитарне намјере.
Ако би, неким случајем, дошло до прекомпозиције власти у заједничким институцијама, према замисли Конаковића и Хелеза, онда би у тим институцијама доминирала "сарајевска тројка" и "српска, односно бањалучка тројка".
Иза политичких капацитета опозиције из Републике Српске стоје слаби или недовољни иборни резутати, чиме би били огрнаничени да се успјешно боре за интересе Републике Српске и њених грађана у политички расклиманој БиХ, у којој о свему и свачему пресуђује крњи Уставни суд, дјелује "навођено" судство и тужилаштво БиХ којег нема у Уставу, док Парламентарна скупштина и Савјет министара раде у свађалачкој атмосфери, као и сви други наметнути и ненаметнути бх органи.
Срећа је за српски народ да, у таквој расклиманој БиХ, има Репубику Српску и њене органе Народну скупштину, предсједника Републике, Владу Републике Српске и друге структуре које су гаранција за миран и просперитетан живот.
Политика наклапања, пријетње, омаловажавања, негирања и увреде у заједничким институцијама, које продукују, углавном, бошњачки кадрови, не поштујући и не придржавајући се Устава као гаранта постојања једне државе, само удаљава Републику Српску од жеље да гради нешто што се са Бошњацима, показао је тридесеттрогодишњи временски париод, не може изградити.
Не може јер им још одзвања њиховог вође поклич "жртвоваћу мир"... и би жртвован, на несрећу Срба, Хрвата и Бошњака, ондашњих муслимана, који су и послије 33 године од грађанског рата још удаљенији једни од других у сваком погледу.