Заблуде се нигдје лакше не примају неко код Срба, што је доказано безброј пута у историји.
Прије Давидовићевих и Фрушићевих „Новина сербских“ основано је троје српских новина и то: Орфелинов „Славено-сербски магазин...“; затим браће новине браће Пуљо„Сербски повзедневниа новини“; Новаковићеве новине „Славеносербски вједомости“.
Кренимо редом.
Прве српске новине, дакле прије оснивања „Новина сербских“ (1813) основао је Захарије Орфелин 1764. године, дакле равно 49 година прије Давидовићевих и Фрушићевих бечких „Новина сербских“.
Захарије Орфелин је у Венецији почео издавати „Славено-сербски магазин...“, као што написах 1764. године. Додуше изашао је само један број и то су прве новине на читавом словенском југу, а ту чињеницу можете провјерити на другој страни у чувеном дјелу др Јована Скерлића „Историјски преглед српске штампе“, штампаном у Београду 1911. године.
Узгред буди речено, Јован Рајић и Јован Деретић сматрају Захарина Орфелија најзначајнијим писцем рускословенске епохе у српској књижевности
У предговору тог магазина Захарије Орфелин, у виду манифеста, износи основну идеју грађанске просвећености, идеју демократизације културе, да наука треба да служи потребама обичног човека, а књижевност и филозофија да изађу из уског круга учених људи и да постану доступни свима.
Оригинал Орфелиновог „Славено-сербског магазина“, штампаног 1764. године у Венецији, можете видјети данас у Музеју Вука и Доситеја у Београду, односно на Дорћолу, прецизније у улици Господар Јевремова 21.
Грци, иначе браћа, Публије и Георгије Маркидес Пуљо штампали су у Бечу 14. марта 1791. године „Сербски повзедневниа новини“, тачно 22 године прије Давидовићевих и Фрушићевих „Новина сербских“. Те српске новине грчка браћа Пуљо штампали су два пута недјељно. Послије неколико бројева промијенили су назив новина у „Сербски новини“. Те новине су штампане на два ступца по угледу на бечки „Винер цајтунг“ и престале су да излазе 1792. године.
Треће новине, 21 годину прије Давидовићев и Фрушићевих „Новина сербских“ (1813), основао је чувени штампар Стефан Новаковић 3. августа 1792. године и те новине су се звале „Славеносербски вједомости“. Стефан Новаковић је штампао новине„Славеносербски вједомости“ двије године и престале су да излазе 1794. године.
Дакле, прије такозваних првих српских новина „Новина сербских“ (1813), штампана су три српска гласила: Орфелиново 49 година раније, браће Пуљо 22 године и Новаковићево српско гласило 21, годину раније.
Тек 19. априла 1813. године појављују се нове српске новине, тек четврте по реду а не прве(!), „Новине сербске из царствујушчега града Вијене“ које су уређивали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић и оне су излазиле до краја фебруара 1822. године.
О свим овим детаљима опширно саа писао у научној студији „Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија“ која је за последњих 5 година доживјела пет издања у отаџбини и иностранству.
Да закључим, молим новинаре и остале интелектуалце да не понављау папагајски лаж да су прве српске новине основане 1813. године у Бечу кад се зна да су прве српске новине основане 49. година раније у Венецији, тачније речено 1764. године.
Уби нас незнање, рече др Николај Велимировић, најмудрији Србин послије Светог Саве и Његоша!