Истовремено смо велики моралисти и највеће курве.
Од 20. октобра 1944. године, оног дана кад се Пеко Дапчевић, син попа Јована, на бијелом коњу ушуњао у престони Београд иза трупа црвеноармејског маршала Федора Ивановича Толбухина, ми садашња позиција и опозиција у свим српским земљама имамо оца и мајку у једном, у „Служби“ која се најприје звала Озна, касније Удба, затим БИА, АНБ и тако даље.
Та „Служба“ је нас створила и инфилтрирала на сва могућа мјеста, у партијама, мафијама, како у позицији тако и у опозицији, а све са циљем да спријечимо да на површину испливају истински народни трибуни, они који су одувијек били противници комунистичке партије, антинародне мафије.
По задатку „Службе“ почетком вјерско-националног грађанског рата, који поведоше комунисти као лажни националисти, ми у вјери празни људи напунисмо цркве, од истинских вјерника својим тијелима заклонисмо иконе да им не може нико прићи сем ми који смо пуцали у иконе, од нас који смо некад цркве претварали у пландишта коња, оваца и магараца.
Данас се громогласно кунемо у Бога иако смо га до јуче спомињали искључиво у најсочниим и највулгарнијим псовкама.
Свима причамо како постимо, а тајимо да кости глођемо и крв пијемо својима најрођенијима ако се не слажу са нама.
Некад смо стајали испред цркава и правили спискове оних који долазе на литургију и те спискове смо односил у општински комитет и командирима „народне милиције“, а они инспекторима Службе државне безбједности.
И сада стојимо испред цркава и правимо спискове оних који не долазе на литургију и те спискове предајемо попу и владици. Служба је служба!
Као наставници биологије учили смо дјецу да је човјек постао од мајмуна, умјесто да смо их на свом примјеру учили да је мајмун постао од човјека.
Сада смо богомољци који су у стању и Богу име да промијенимо ако нам то затреба. Као црвени богомољци у стању смо да и Бога подучавамо како један Бог треба Богу да се моли.
Као наставници марксизма данас смо постали вјероучитељи у основним и средњим школама, па и у војсци.
Као наставици историје учили смо дјецу да су историјски народни јунаци издајници Тита, партије и сваке друге идеолошке мафије, а данас смо већи дражиновци од Драже Михаиловића, веће „јуришлије“ од Павла Ђуришића. Између себе дијелимо војводска звања и остала стања кроз густа грања, чак до те мјере да сада имамо више војвода него што је Дража имао четника.
Армија наших комуносрба испод поданичких грба плашимо се да ће народ прогледати, да ће видјети гдје је ко био и шта је ко радио и онда куку и леле свима нама. У том случаају неће отстати ни трага сем историјске срамоте комуносрба испод поданичких грба!