Пише: Милорад ГУТАЉ
ЗВОРНИК, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Бошњачко Сарајево је сав свој политички капацитет усмјерило на укидање Републике Српске под идејним вођством неколико амбасадора западних земаља и високих представника који су упорно радили да се дерогира Република Српска и српски народ, а неријетко и хрватски народ који је стао у заштиту Херцег-Босне као оквира у којем се осјећа слободно.
Сав послијератни период, односно од Дејтонског споразума донесеног на Сабор Светог Архангела Михаила, 21. новембра 1995. године, којим је Републици Српској потврђена државност донесена 9. јануара 1992. године, Сарајево не мирује и тражи начина да то оспори.
Све вријеме су страни мешетари, посебно из земаља Квинте, били заштитници политичког Сарајева, идејни заговорници докидања Републике Српске и успостављања унитарне БиХ којом би они управљали док би Бошњаци били извођачи радова.
Ти извођачи радова били су ревносни према страним мешетарима који су само производили кризе у БиХ, наметали законе, наметнули Суд и Тужилаштво БиХ да спроводи наметнуте законе, преносили надлежности са Републике Српске, основали разне агенције у заједничким органима које никоме нису потребне, смјењивали политичке Србе, спроводили страх и трепет, пријетили окупационим снагама и на крају свог тог хаоса довели нелегитимног и некопетентног Нијемца Кристијана Шмита, који својим противуставним дјеловањем, мислећи да је фараон, убрзава распад дејтонске БиХ.
Када све то није успјело, под сталним пријетњама и прогонима виђенијих српских људи /што подсјећа на сјечу кнезова 1804. године/, нелегитимни фараон октроише закон којим се осуђује свако ко не спроводи његову вољу /2023/.
Од тада креће задовољство и одушевљење сарајевске политичке и интелектуалне елите јер сматрају да је дошло вријеме поновне "сјече кнезова" па ће, напокон, Срби морати да слушају сарајевског фараона – или у противном затвор.
Том одушевљењу су се придружили људи од закона који су на тужилачке и судске функције дошли упаво вољом страних мешетара у наметнуто бх правосуђе. Да буде све по фараоновој вољи, туже и суде по наметнутом закону наметнутог Тужилаштва и Суда БиХ којих нема у Уставу.
Први на удару фараонове "лакрдије од закона" нашли су се предсједник Републике Српске Милорад Додик и вршилац дужности директора "Службеног гласника" Републике Српске Милош Лукић који већ више од године у "сарајевском тамном вилајету", у којем нема ни правде ни логике, доказују да раде у складу са Уставом и законима Републике Српске и БиХ.
И док тужиоци и судије, навијени као часовник када ће да зазвони, треба да донесу пресуде занемарујући право и правне чињенице, дотле у Сарајеву пред изрицање "пресуде" општа радост које се посебно огледа у насловима сарајевске чаршије: "Да ли је Тужилаштво закуцало задњи ексер у Додикову слободу?", "Како се приближава крај владавине Милорада Додика тако се убрзано ради на распродаји и растакању Републике Српске", "То треба смрвити, веселим се обнови АРБиХ", "СДС тражи да Додик поднесе оставку", "Судија Сена Узуновић је под великим притиском дуже од годину дана" и тако редом иду наслови испод сваког нивоа људскости и разума.
Политичко Сарајево, чим нешто не штима његовом интересу, одмах позива у помоћ налогодавце да реагују, па се појавио и наслов: "ОХР, ЕУ, амбасаде, ВСТС... зашто ћутите на невиђене пртиске на судију Сену Узуновић?"
Умјесто да суди по Уставу и домаћем законодавству, Суд је, прихватајући окупационо присуство и диктат сарајевског фараона, тиме потврдио да самостално не доноси одлуке.
А, вјечити србомрзац и бошњачка узданица млађе генерације Денис Бећировић сматра да су притисци на Суд "пријетња миру у БиХ" у вези са суђењем Додику и Лукићу.
"Посебно осуђујем пријетњу предузимањем мјера које су потпуно супротне Дејтонском споразуму, Уставу и законима БиХ, а које имплицирају на угрожавање територијалног интегритета БиХ и уставноправног поретка", навео је Бећировић.
Бећировић је у праву. Све што се предузима у политичком Сарајеву и правосуђу, уз помоћ западних мешетара експонираних у сарајевском фараону, супротно је Дејтонском споразуму, Уставу и законима БиХ, заборављајући да наведе да територијалним интегритетом БиХ располажу Република Српска и Федерација БиХ.
Залагањем за спровођење Дејтонског споразума, Устава и закона, што чине Додик и Република Српска, не угрожава се БиХ, него напротив, угрожавају је Бећировић и они у чијим главама је да треба спроводити наметнуте законе нелегалног Шмита – умишљеног фараона.
Из наведених наслова који доминирају сарајевском чаршијом, јасно је да политичко Сарајево не одустаје од сурових и све суровијих напада на Републику Српску и њен уставни поредак који јој даје одређену самосталност и државност.
Све док страни мешетари и Сарајево заговарају политику БиХ без ентитета, или како то они воле да кажу – унитарну и суверену, Република Српска, не обазирући се на пријетње, гради своју самосталну политику засновану на постојећем Уставу, законима и вољи народа.
За наивне и оне који се нешто питају у српским опозиционим странкама требало би да их врати у стварност наслов - "То треба смрвити, веселим се обнови АРБиХ", што је, нажалост, реалност политичког Сарајева исказана отворено и јавно.
А када се нешто тако отворено и јавно изговара, нема сумње – план постоји?