Вративши се са гробља одмах сам обавијестио полицију о проналаску подметнуте пушке испед моје куће.
Двојица инспектора који су дошли и преузели пушку рекли су ми да је нестанак пушке пријавио извјесни Павићевић са Слапа и да је она пала са крова аутомобила који се кретао од центра Даниловграда у према Слапу баш испред моје куће .
Индикативно је да је наводно пушка "пала са крова", како тврде полицијаци, (одакле они то знају?) послије 7 лежећих полицијаца од Даниловграда до моје куће тек на једанестој кривини.
Други полицајац ми је касније повјерио да је та пушка украдена на планини Студено, читавих 20 километара удаљеној од Даниловграда.
У оба случаја нема ни трага ни гласа о отисцима послије моје пријаве против Н. Н. лица.
Јасно је да је пушка подметнута испред моје куће у мом одсуству са циљем да је неко други употријеби опод окриљем мрака кад изаћем ноћу у пространо двориште освијетљено са десет рефлектора.
Тај црни план осујетио сам својим проналаском пушке и пријавом полицији.
Пада у очи чињеница да се полиција ни послије годину и више дана није огласила послије моје пријаве против Н.Н. лица, да нема извјештаја о отисцима прстију и с пуним правом стичем утисак да је ријеч о нечијем ЗВАНИЧНОМ ПРОЈЕКТУ ДА СЕ СЕ ЛИКИВИДИРАМ и да се ствар заташка као у случају Јовановића, Шћекића, Жугића, Булатовића, и многих других нерасвијетљених убистава широм Црне Горе.
На жалост налогодаваца и извршитеља, да подсјетим, у два два атентата на мене 1986. и 1991. године, док сам се налазио у емиграцији у Бечу, атентатори су у оба случајуа однијети на носилима, па се слично могло десити и у случају ове подметнуте пушке испред моје куће 16. јануара 2024. године.
Пошто тај нечији пројекат није успио 16. јануара 2024. године, неко, или неки, обили су ми кућу у септембру 2024. године, док сам се налазио у Бања Луци.
Полиција је извршила увиђај и лопов, или лопови, нису пронађени, нити има извјештатаја о отисцима.
Да подсјетим, подгорички „Дан“ објавио је вијест 15. маја 2017. године док сам се налазио у емиграцији у Бечу и та вијест гласи:
„У напуштеној кући у даниловградском мјесту Велета полиција је пронашла око 30 килограма сканка, за који засад није утврђено коме припада. Акцију су на основу оперативних сазнања извели службеници Центра безбједности Подгорица са колегама из Одјељења безбједности Даниловград.
– Поступајући на основу оперативних сазнања, полицијски службеници су у мјесту Винићи – (погрешно написан назив мјеста умјеста – Велета) Општина Даниловград, у једној напуштеној кући, пронашли и изузели два џака са 30 килограма биљне материје тамнозелене боје за коју се сумња да је опојна дрога марихуана типа сканк – саопштено је из Управе полиције.
Дрога је изузета и биће упућена Форензичком центру ради вјештачења, као и други трагови са лица мјеста....“
Прочитавши у медијима ову вијест, обратио сам се у писаној форми МУП.у Црне Горе са захтјевом да ме обавијесте о подметној дроги у мојој родној кући у Велети, не у Винићима, како новинар у другом дијелу текста наводи, и до овог трентутка од црногорске полиције нисам одбио никакав одговор до тренутка док пишем овај текст.
Дакле, потпуни мук у вези подметнуте пушке 16. јануара 2024. године, потпуни мук у вези пљачке моје виле у септембру 2024., као и ранији потпуни мук у вези подметнуте дроге у мојој напуштеној родној кући, коју сам обновио 2021. године послије повратка из емиграције, упркос мом захтјеву да се случај до краја расвијетли.
Ако држава није у стању да све ово расвијетли бићу ја у стању који за то имам и воље и снаге, али о том потом!
Sapienti sat! (Паметноме доста!)