Свака издаја почиње са повјерењем и завршава се губитком издајниковог образа, части, поштења, достојанства, угледа и да не набрајам оно што се подразумијева у свијету мислећих.
Издаја карактерише особе без интегритета личности, без савјести, без морала, оне који су у стању да крче себи каријеристички пут преко љешева и невиних суза.
Још прије 2525 година Хераклит је рекао да је карактер човјека његова судбина, па иманентно овоме карактер издајника је судбинска срамота која грми чак и из издајниковог гроба.
Много тога су многи издали: родитеље, браћу, сестре, отаџбину, вјеру, нацију, партију.
Све је то познато од раније као што ће се догађати и касније, јер ако овај народ има нешто за извоз то су шпијуни и издајници. Бар у томе никад нијесмо оскудијевали.
Данас је издаја стекла право грађанства у посуновраћеном времену кад су понижене све позитивистичке вриједности док се истовремено фаворизују негативистике вриједности које легализују све што је нелегално, заговарајући вјеровање у невјероватно!
У овој поплави издаја и велеиздаја не би ме зачудило да неко отвори универзитет на којем се неће изучавати философија и психологија, већ само и искључиво манипулативна мистериозофија.
Достојанствен човјек је доведен у ситуацију да се стиди умјесто оних издајника који се ничега не стиде!
Многима је данас издаја најуноснија професија. Sapienti sat! (Паметноме доста)