Комунизам је највеће зло! – папагајски данас вичу бивши заклети комунисти којима је тај исти комунизам све дао од онога што је од других отео!
Овдје, разумије се, није ријеч о комунизму као оваквом, или онаквом систему, већ је ријеч о превртљивим људима, дакле конвертитима, којима су карактерне особине: неморалност, дволичност, подмуклост, бахатост, поквареност, препреденост, арогантност, безобзирност, лицемјерност, љигавост, надменост, манипулативност, перфидност и остале деструкције на скали моралне посрнулости.
Сећам се да сам у интервјуу београдском листу „Балкан-експрес“ у септембру 1992. године дао интервју под насловом „Ја који сам одувијек Тита презирао мораћу да га браним од оних титоиста који су га превише вољели“.
Тај интервју и данас ми злопамте сви професионални „Срби“ који нису расли поред икона својих светаца који означавају њихову крсну Славу него поред слика Јосипа Броза, званог Тито, двоструког злочинца, ратног и мирнодопског.
„Служба“ која је створила све партије и покрете у Србији, Црној Гори и шире, то ми је уписала као отежавајућу околност и својим сателитима, партизанским „националистима“ и марксистичким „четницима“ дала је упутство да се клоне „Петра Милатовића Острошког, оног страшног реметилачког фактора из емиграције“ и управо то упутство „Службе“ својим сателитима за мене је највеће могуће признање.
По свједочењу Вељка Топаловића, оснивача издавачке куће „Досије“ у Београду који је штампао два репринт издања „Мирослављевог јеванђеља“, Вук Драшковић је, излазећи из Танјуга, махао шифовима са најновијим вијестима: „Не са овим у јавност јер ће све нас потопити Петар Милатовић Острошки“, а ријеч је било о извјештајима о покренутом судском процесу против мене 11. јуна 1989. године у Подгорици који је покренуо јавни тужилац Војислав Вукчевић због мог „Предлога за нацрт српског националног програма“ који је објављен у брошури „За одбрану народа“ која је за два мјесеца те године доживјела седам издања.
Удбашки страх од мене јавно је артикулисао Вук Драшковић, комунистички писар код усташе Шпиљка, син Видака Драшковића, зликовца који је са Владом Шегртом и другим партизанским зликовцима окрвавио руке до рамена убијајући 22 хиљаде голоруких младића на Миљевини код Фоче 1945. године приликом повратка голобрадих и неискусних младића из Босне у Србију који су претходно били мобилисани за Југословенску војску у отаџбини, а тај исти зликовац Видак Драшковић, како је писало у разним медијима, убио је дијете које се попело на његову трешњу у Међи (Банат) гдје је био добио колонизацију послије чега је враћен назад у Херцеговину.
Управо тај Вук Драшковић, удбаш са шпијунским псеудонимом „Прењ“ био је 1990, 1991. и касније национални стожер по налогу Службе државне безбједности (СДБ) са само једним циљем – да се прецизно попишу сви монархисти и антикомунисти у Србији, а сада тај исти Вук Драшковић, послије властитог националног штеточинства, постао је у Србији већи Шиптар од Шиптар и већи усташа од правих усташа.
Жалосни Вук Драшковић је парадигма посрнулог конвертитства, а конвертитска братија је бројна: Војислав Шешељ, Ненад Чанак, Чедомир Јовановић и бројни други у Србији, а код нас у Црној Гори бројну конвертитску колону предводе: Мило Ђукановић, Новак Килибарда и бројни други, а сада се тој издајничкој колони, на моју велику жалост, прикључио и мој рођени сестрић градоначелник Будве Никола Јовановић, дошљак у Будву из Мојковца!
Конвертитство бивших комуниста није више за критику него за најоштрију сатиру и хумор. На том плану српска сатира и хумор чекају нове Домановиће, Нушиће, Стерије....
Народу нема спаса док се год не ослободи комунистичких конвертита и њиховог потомства који са новим дресовима раде исти злопочинитељски посао као њихови комунистички очеви, дједови, па чак и прадједови.
Погледајте родослов актуелних младих политичара данас. Све потомци комуниста. Њих је „Служба“ распоредила свуда са двоструким циљем: да спријече појаву истинских антикомунистичких трибуна и да титулар власти остане у истим крвавим рукама у промијењеним условима преко њихових потомака. Нека се свако осврне око себе и нека покуша да ме негира!
Међутим, није све тако црно. Европа тражи отварање досијеа и лустрацију. Послије тога комунистички конвертити неће имати шта да траже на политичком небу у свим српским земљама, мада ће половина њих завршити у затвору. Живи били па видјели!
Да закључим, цивилизацијска алармна свијетла су већ упаљена доласком Трампа на чело Америке. У будућности ће се поред сатиричара и хумориста и дјеца спрдати нечему што се сада зове конвертитство бивших комуниста које ускоро чекају затворске ћелије!
Петар Милатовић Острошки