Па зна се.
У кафане које су им домови културе.
У дискотеке које су им универзитети.
У мењачњице и коцкарнице које су им основна привреда грана.
У пекаре на ручак и вечеру са гостима.
У аутомобилима и аутобусима у којима се крсте кад пролазе поред цркве.
У апотеке у којима се моле за здравље.
Ко су они?
То су „мушкарчине“ који умјесто панталона носе хулахопке и који су наоружани пинцетама и прибором за депилирање.
То су „жене“ које чешће раде вјештачке нокте него што перу зубе, којима су усне и сисе напумпане као фудбалска лопта и које носе кинеске тајице са уметнутим спужвастим задњицама.
И то би сјутра да нам управља државом као државом стравом.
Не дао Бог.
Они се питају: Камо с´утра?!
Тамо одакле су се испиљили.
Паметноме доста!
Овога није било од кад је прасе реп искривило!
И опет: Камо с´утра?, - питају се злојутра!
Петар Милатовић Острошки