У томе предњаче комунистички „националисти“; марксистички „четници“; невјерујући „вјерници“; неки наставници биологије који су до јуче дјецу обњањивали да је човјек постао од мајмуна умјесто да су на свом примјеру подучавали дјецу да је мајмун постао од човјека; наставници марксизма који сада предају вјеронауку захваљујући миту и корупцији и, и, то „и“ могло би да испуни дебелу књигу о нама самима какви јесмо, а боље да нијесмо!
Сви они нападно метанишу. Од њих не можеш да приђеш икони. Кад се крсте чине то толико нападно и карикатурално, разбацујући се у широком луку десном руком, а често и лијевом, као да подучавају Бога како Бог треба да се крсти и како велики Гспод Бог треба Богу да се моли, успут приликом нападног и карикатуралног прављења крста на себи некога млатну по носу.
Један мученик се смјерно и тихо побунио послије примљеног ударца у нос, а овај веселник гласно дрекнуо: – Шта се буниш? То ти је божја казна.
Умислио удбашко-комуњарски веселник да је Бог!
Недавно сам се исмијао до миле воље кад ми се један невјерујући „вјерник“, жалосни веселник, жалио како има проблем са тетоважом.
Никако Дражиним ликом на леђима не може да прекрије претходну тетоважу са Титовим ликом у маршалској униформи.
А у маштовитој теорији завјере распричао се како његови преци директно воде поријекло од лозе која сеже чак до Бога.
Послије ми је било жао што сам се смијао његовој причи. Бог га позвао на рапорт.
Несложни и безбожни су те вечери у оближњој кафанчини лумповали послије вечерње службе у цркви. Веселници у крчми су нашироко и надугачко испредали причу о кривици.
Крив је Бог за ово, крив је за оно. За све је Бог крив. Они немају никакву кривицу. Они су праведници на Титовом путу према Кумровцу.
Такви несложни и безбожни сада су у стању да и Бога подучавају.
Они су Бога присвојили и мисле да имају тапију на њега.
Неки Бога додају у породични родослов.
И држављанство му додјељују, па да покажу колико су хумани приме Бога да им буде подстанар.
Ако велики Бог не испуни све превелике жеље малих људи са најситнијим душама, тада су мали људи и велики зликовци у стању да једноставно истјерају Бога из подстанарске собице и да од Бога направе бескућника.
При том веселници заборављају да Бог има неколико милијарди кућа у нашим срцима, а ми смо, у ствари, подстанари код Бога.
Али, хајде докажи ти то свезнајућим незналицама, онима који би и Богу промијенили име ако хоће да ураде нешто изван закона, па лијепо Богу тутну у руке смотуљак бијелог прашка да га шарне преко границе, јер ко ће, побогу, на граници Бога да контролише…
И умјесто планираног профита добију божију казну, некоме се деси ово, некоме оно, некоме и ово и оно и свима заједно оде маст у пропаст. Тада је памет је отежавајућа околност у непаметном окружењу!
О свему томе пишем јавно иако највећи дио мојих савременика о томе не смије да размишља чак ни тајно, иако скоро сви паметују без памети и све раде како никад ништа паметно не било урађено.
Управо у том непаметном окружењу боје се од мене, јер се не бојим никога сем Бога!
Бујица њихове празне речитости немоћна је пред бедемом најречитијег ћутања које све њих громогласно казује и истовремено прећуткује.
Удружују се несложни и безбожни у кланове док Истином стојим сам изнад свих њих. Не могу да ме дохвате. У наступу бијеса са безбједне удаљености пљуну на мене изнад њих и њихова пљувачка им се враћа на њихова чела која остају попљувана, а Бог на престолу памети ћути, посматра и ради свој посао и наравно чува ме од њих који не чувају никога, чак ни самог Бога!
Не питајте ме како се осјећам у окружењу несложних и безбожних, оних који су у стању да и Богу промијене име, да му додијеле подстанарски статус и да Бога претворе у бескућника.
Откривам вам. Осјећам се као орао међу вранама и кукавицама.
видим све несложне и безбожне, гледам кроз њих. Толико су провидни да се кроз њих види која им је сврха, а њихова сврха је да се празне главе попну до врха, како би у програмираном хаосу Бога претворили у подстанара и бескућника.
Али узалуд им је та работа као и лудог Ничеа који je малоумно ускликнуо „Бог је мртав“ и дочекао да самог Фридриха Ничеа Бог сахрани оног тренутка кад је одредио сам Свевишњи!
Дакле, Бог као подстанар и бескућник вјечити је побједник!