Четнички син по други пут убио убијеног оца дружећи се са убицом свога оца и истовремено, по налогу злогласне Удбе, био љубавник дупло старије министарке. Послије одрађеног удбашко-сексуалног чина на Топличином венцу Удба му је додијелила стан, а удбашко-сексуалну аферу младог пјесника, чији је отац био четнички командант у Црној Гори, и дупло старије министарке, помно су пратили и режирали 1966. године Војин Лукић, тадашњи организациони секретар Централног комитета Савеза комуниста Србије, а непосредно је том срамном лакрдијом координирао инспектор Удбе Милан Ђоковић Поп, а о свему томе снмљен је филм „Досије 128“.
Наиме, писац Велимир Лукић је 1998. године, према књизи Војина Лукића и фељтону Милана Ђоковића Попа, објављеном у листу „Вечерње новости” 1989. године, написао сценарио за ТВ драму „Досије 128”, коју је режирао Петар Цвејић.
У овој телевизијској драми приказан је „случај” дупло старије министарке у мало измијењеном облику – умјесто дупло млађег пјесника у филму се ради о младом сликару, а и имена актера су измијењена, па је главни актер приче „другарица Марија” (Јасмина Аврамовић), млади сликар „Мирослав Бојић” (Војин Ћетковић) и њен супруг „друг Јасни” (Миодраг Радовановић).
Поред ове телевизијске драме, лик дупло старије министарке у сексуалној афери са младим пјесником и данашњим академиком појављује се у још два филма (такође под другим именом). У филму „Бекства” из 1968. редитеља Радоша Новаковића, министаркин лик под именом „Јелена” глуми Људима Лисина, а у филму „Стићи пре свитања” из 1978. године редитеља Александра Ђорђевића, министаркин лик под именом „Вера” глуми Злата Нуманагић.
И на крају весели млади пјесник, послије сексуалне афере на Топличином венцу у Београду са дупло старијом министарком културе Србије, добио је, по налогу Удбе, стан и као уредник порно часописа „Чик“ , опет по налогу Удбе, постао је академик са само средњом школом, дакле уважени члан САНУ, у истом рангу са „уваженим“ члановима САНУ: Јосипом Брозом Титом, Едвардом Кардељем, Мошом Пијаде и другим гробарима народа!
Такав данас слови за националног гуруа са јасним удбашким рукописом!
О коме је ријеч данас зна сваки Србин који се згражава удбашким антинарoдним ровањем уз помоћ амбициозних четничких синова који никад нису имали амбицију да буду људи.
Тако је то кад се неки људи одљуде, а животиње очовјече и буду оданије од неких четничких синова који су данас истакнути протагонисти удбашког четништва и лажни национални гуруи.
Петар Милатовић Острошки