Пише: Милорад ГУТАЉ
ЗВОРНИК, 22. ЈАНУАРА /СРНА/ - Република Српска, односно српски народ у цјелини отворено је у предизборној кампањи подржавао кандидата за предсједника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, за разлику од земаља у окружењу, посебно Федерације БиХ која је отворено подржавала кандидате демократа Џозефа Бајдена, а касније Камалу Харис.
Сарајевски федералци су отворено подржавали америчке губитнике и остали без својих пулена од којих су очекивали "спас" од "српског света", да би након побједе Трампа на сарајевским улицама и у политичким одајама настао мук и страх од Трампове политике која се, највјероватније, неће подударати са жељама Сарајева.
Република Српска и српски народ остали су досљедни себи током читаве америчке предизборне кампање и на крају величанствено честитали Трампу побједу визуелном пројекцијом Трамповог лика уз поруку "Република Српска честита" која је била истакнута на Палати предсједника Републике Српске.
Српска надања су тријумфовала, док је и предсједник Републике Српске Милорад Додик Трампову побједу прославио МАГА капом на глави, какву је Трамп носио у предизборној кампањи, на којој је писало "Направимо Америку поново великом" / Make America Great Again/.
У томе се и Република Српска показала великом, јер није лажно калкулисала ко ће доћи на чело Америке, да у складу с тим прави рачунице како се понашати након избора новог предсједника.
Отвореном подршком Трампу, Република Српска није тражила никакву привилеговану посебност осим да се поштује уставна структура земље коју чине Република Српска и Федерација БиХ, без политичких притисака странаца на једну или другу федералну јединицу.
Али, као што то обично буде, људи које намају достојанство нити визију у вођењу властите политике, брзо мијењају мишљење и прилагођавају се новим политичким околностима, постајући већи заговорници подршке оном против кога су све вријеме били отворени противници, у овом случају Трампу, од оних који су га отворено подржавали.
Најбољи доказ за то је бошњачки члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић који је честитао Трампу изборну побједу и именовање за 47. предсједника САД, заборављајући на пречац своју несебичну подршку супротном табору – прво Бајдену, а потом и Камали Харис, грозећи се истовремено могуће побједе Трампа.
Лицемјерство у политици, којој је склон Бећировић, је провјерена метода којом се подилази нежељеном побједнику до мјере политичке гадљивости и полтронства.
Управо Бећировић је доказао да му је главни политички став полтронство, те је претварајући се лажно као стари Трампов знанац, а фотографишући се са Бајденом, изразио наду да ће нови мандат предсједника Трампа представљати прилику за јачање пријатељских односа и партнерске сарадње САД и "демократске, мултиетничке и просперитетне" БиХ.
Овом честитком Трампу, Бећировић је превазишао сам себе и тако потврдио своје политичко ништавило којим је лажном високом представнику и Бајденовом амбасадору Мајклу Марфију предао суверенитет "свог дијела земље" претварајући га тако у протекторат.
Бећировић, који ни по чему није државник, није имао право да честита Трампу инаугурацију за 47. америчког предсједника у име "свих грађана БиХ" због тога што он скоро никога не представља, јер је "његов дио земље" под протекторатом којим управљају лажни високи и одлазећи Марфи, или је, могуће је, уз њихову сагласност упутио честитку Трампу.
Сарајево је настојало да за вријеме мандата Бајдена истисне Србе, односно Републику Српску из система одлучивања у заједничким институцијама, али, ипак, иако су користили сав свој политички капацитет, нису обавили замишљени посао. Остајући без обећане унитарене и суверене њихове "грађанске", тужно су гледали у леђа неповратно одлазећег Бајдена.
Све српске понуде да се гради БиХ према важећем Уставу, бошњачки политички представници су арогантно одбијали вјерујући у моћ странаца, читај Бајдена, који, испоставило се, на прво мјесто стављају своје окупаторске интересе.
Умјесто прижељкиваног Бајдена или Харисове, политичко Сарајево је дочекало Трампа. Хоће ли у маниру конвертита глорификовати Трампа, претварајући се као да су увијек били уз и за њега?
Бошњаке изгледа историја ништа није научила. Увијек је та политика својом вољом прижељкивала, трчкарала, служила и вољела окупатора, истовремено мрзећи комшије.