„Ми смо против партијског запошљавања кад смо у државне институције позапошљавали: жене, синове, кћери, свастике, таште, стрине, стричеве, тетке, одане рођаке и још партијски оданије најгоре у селу сељаке и у школи пропале ђаке.
Не смијемо да дозволимо да нас копира тридесетоавгустовска већина из 2020. године, јер ако то ураде по дубини и ширини, сузиће поље нашег манипулативног дјеловања.Измаче нам предшједник па се приклони тридесетоавгустовској већини, послушавши оног најближег рођака који му је запријетио смјеном уколико оде с нама на подгоричком нивоу и који овијех дана објави дебелу књижурину под насловом „ПИСМА ВЕСЕЛОМ РОЂАКУ“, па сад морамо да видимо што ћемо и како ћемо у метрополи туризма са рођеним сестрићем онога предшједниковога најближега рођака, јер се сестрић сада као нећка, дотукло га она недавна јавна ујакова молба коју је ујак објавио у медијима, а у којој је замолио сестрића да му обезбиједи трактор, како је „посрбицама“ обећао његов Мојковчанин Душко „Радијатор“ и још ујак био толико сатирично дрзак и сестрића замолио да му обезбијeди трактор у три боје, оне српске, и виђи белаја, богоми се, ујаков сестрић пресалдуми, неће за сада с нама него с онима са којима се разишао иако су из истог табора, зналачки поцијепаног.
Ми смо шампиони у цијепању и дијељењу, наравно туђег, док своје гомиламо. Него наставимо да гомиламо како нас не би, онако на гомилу, згомилали ови тридесетоавгустовци у спушку установу затвореног типа, јер је рођак и ујак још давно, богоми прије пар деценија, изјавио да жели да направи велики затворски комплекс у Спужу за све нас који смо ципанцијелу Црну Гору били претворили у велики државни затвор.
Зато ако бога знате, иако нико од нас не вјерује у бога и небеса него у Тита, Лењина, Маркса и Енгелса, збијајте редове и разрађујмо стратегију да им доакамо јер наилази вријеме: ми или они...“
Петар Милатовић Острошки