На жалост још живимо у времену где се негује колективни дух. Наш народ је склон да се покорава ауторитетима и да живи под њиховом влашћу. И управо због тога ми нисмо способни да се осамосталио , а та самосталност је кључ демократије. Што је већа присутност ауторитета шанса за опстанак демократије је мала скоро па немогућа.
Дешава се да људи живе у заблуди и страху да ће ако се побуне или кажу било шта против бити стављени на стуб срама. Не , ствар је супротна! Ми ћутањем одобравамо њихове поступке чије последице ми трпимо. Зато је неопходно да се у друштву створи таква атмосфера која ће допринети томе да се револуционарна мисао као зрака сунца пробије кроз облаке и коначно засветли и заживи у нашем друштву.
Све док будемо ћутали ми ћемо бити саучесници једног страшног недела и неправде која се дешава свима нама. Зато устајмо и боримо се за оно што нам припада и недајмо им оно најдрагоценије што имамо недајмо им душу.
Бићу искрена, шансе да се опстане у оваквом друштву су јако мале , али ако се будемо борили заједничким снагама можда и успемо да убедимо ткз владаре и носиоце моћи да већ једном сиђу са свог победничког престола и да дођу међу нас обичне људе и покушају по први пут ослушнути наше стварне потребе , а оне нису велике.
Зато бих свима њима поручила да се коначно дозову памети и да се ослободе гордости због које су заварали себе. И да не живе у заблуди да ће трајати вечно јер пред Господом смо сви ми једнаки! Зато будимо одважни и преузмимо ствар у своје руке овај живот је само наш и он се више никада неће поновити.