У сумраку
У шумарку
Хватам дневну светлост задњу
Помало кише капље
Месечина иза облака дошаптава
Жуто лишће и вечерњи мраз
У тишини тражим спас
Мир је наш образ
Чувајмо га
Никоме не дајмо га
Будимо деца вишњег Бога
Сви у вече долазеће
У лепе снове полетеће
Одмора мира даће се
Онима жељеним и свима
Који желе добро да се слути и снива
Мира да се планира
Љубави и слоге међ људима
У хладним зимским студима
Небо сребрнасто
Преноси вести од светила верно
Дању златно
Некад плаво
Некад сиво
Нијансе живота одсликаваш о небеска диво
Земљо мајко
Наша судбино
И сада се по ободима небеса помало румени
Кроз шуму се види град светли
Стазе воде ка светлости
Стазе воде ка доброти
Поплочајмо их сузама
Учврстимо трудом и његовим мукама
Чека нас град
Чека нас наш Спас
Наше сопство
Нек се зове небеско Тројство
2.
Ево баш данас
Стиже до свих нас
Што требали смо све
Примирује се од мисли те
И у тој тишини
Мирној висини
Дела која значе
Грле нас јако јаче
Упућена било коме
И да оне горде сломе
Да нас љубављу вежу
И скину окове који стежу
Оне нас уче
Да заборавимо лоше јуче
Да схватимо душе наше потребе
Да урадимо боље за себе
О душо реци превари нећу
Завредимо себи срећу
Волимо све што постоји
Тада ћемо бити Твоји
У молитви тихо тише
Понављајмо речи саздања још више
Да се благе вести свима јаве
Да горко срце плаче
То је оно важно
Нек се ради снажно
3.
Рано јутро недељом
Нема скоро никога
Да доживи раја јутра овога
Тишина и рађање дана
Благе вести даном долазе
Светлост расте
Птице свима певају
Лепог дана прилике вребају
Зраци са истока
Сиви облаци
Празни балкони
Високе зграде
Снег се исчекује
Измаглицом по пољу кода се најављује
Лепота која нам свима следује
Облак путује
Дан миром пуни
Сада и ветар мирује
Уђимо и ми у дан мирно
Испунимо празнину лепотом
Испунимо крајолик собом
Дајмо једни другим
Леп дан
Делима окићен и благ
Миру тежимо
Од зла бежимо
4.
Пријатељу добри
Што мудрости збориш
Јављају се из твога срца
Дешавања минула
Од прошлиих генерација и лета
Родила се беседа сретна
На обичаје указујеш
Оживаљаваш старе дане
Старе дане успомене
Живим чиниш мудрости старе
Док горе ватре
И сунце игра
Живи некадашња величина
Једнога времена
Неких генерација
Које су обичаје искона знали
Деци знање даље дали
Пријатељу добри
Беседе у делима процвале
У башти труда рада и среће
Идем туда
Трагом разговора
Трагом минулих лета
Твоја рана нек те не пече и не боли
Верни сведок
Подржао и није заборавио
Чекају нас приче
Чекају и зоре
Генерације
У мирисима баште одморили
Беседили на зеленој трави
Сваки човече добри
Тако се и ти бори
5.
Свевековне мудрости је стало
У нешта тако мало
Чини се посустало
Али присутно стално
Кроз муке се мозаик
У наш твара мозак
Видимо слепо
Не познамо лепо
Упознавање неразумно
Сретање успутно
Познање посредно
Делање разумно
Онај кадар
Прозван је јадан
Онај савладан
Онај бачен на руб
Постаје зуб
Остаје ко стуб
Истина стара
Од невремена на рубу пожутела
Нашла срца залутала
Опет изнова се рађа
И док нас нешто изнутра пара
Истина рана
Стучена
Али не и истучена
Надвладана
Али не и побеђена
Текла
Али не и истекла
Тамо где треба се стекла
Се јавља
Буди нас из ропства
Доноси нам славља
6.
Душе моје снег
Покрио је брег
Радости моје
Беле боје
Ноћи ове
Све што ми је било стало
На тешкоћу животну пало
И оно што је остало
И у бездан пропало
Срце ми је том јачином уздрхтало
Као мала нежна
Пахуља снежна
Обасја ме месечина
Нигде нема сунца
По мраку се као пахуља наизглед смуцам
Ал ипак се нешто открива
Као да шапће
Стрпљив буди и неправда пропашће
То ми ули вољу
Хватам мир по пољу
Иако чини се судбину други кроју
Поспешују тугу моју
Из тога мрака
Обасјаног беллим пахуљама
Стиже мени неких зрака
Обузе ме сета драга
Добих овде скривенога блага