1.
Тамо на планинским изворима
Где све цвета потоцима
Тамо где тежине тесне неста
Тамо има за сваку душу места
Оном стешњеном истином црном
Оном убоденом од погрешна времена трном
Тамо има нове снаге
Сваком срцу жељне наде
Нек нас извор забави
Нађимо у њему љубави
Тамо где планинске биљке зру
Где се ваздух ствара по зеленом сну
Где планински ветар вије
Где мирис каквог нигде нема зрије
Тамо се нешто дивно крије
А скривено и забрањено никад није
Тамо у једном дану
Сви осети тешка живота престану
Па из бунила прену
А неизвесности тежине као лањско цвеће вену
Тада свако око
Види дубоко
Оно што се онда у души чува
Као планински ветар у врелу долину кад дува
Мисли лоше као дим оду
Разбију се од ове збиље зиду
И то онда траје
И ближњима се даје
Зато у себи гајим
Један планински цвет који кријем
Који тајим
И само га са љубављу дајем
Тада у мени милина бива
Као кад се нешто лепо снива
Ко прошета планином насумице
Нађе га рађајуће сунце
Нађе себе вредна и трезна
Осет те тај зна
Оно што тада лежи на усни
Јесу речи које лече живот пусти
Почињу и срце и душа да га пласте
Док бистрост почиње да расте
2.
Сјајније од кристала
Молитва је мала сјала
Она рођена од муке
У раду вредне руке
Добила је крила
Зато је створена била
За живота вредна и добра
Пријања молитва стара
За нас потребита
За утеху је таман стала
Ко је види њему је послата
3.
Ја по свему
Плаћам плату своме цеху
Бригом далеки пут
Што води у љубави смрт
Сада ране зарасле се веселе
Донеле су мире одоцнеле
Сада лутања више нема
Тамо чекају надахнућа спремна
4.
Путем лепотом
И збивања потом
Процвало је и зове нас то лековито биље
Те лепе недокучиве збиље
Мирисом тог божанског цвета
Трагом тог потребног лета
Све нас своди
Путем ка правди и слободи
Дођимо до тог брега
На коме нема којечега
Тамо само има
Покајања властитога
Ако и успе тамо да дође ико
Нечега га тамо нико
Тамо се само може стићи
Ко се успротиви лошој навици
Нама до небеског пута само оста
Стаза молитве стаза поста
5.
Што ме неке песме
Стихови који кода бране
Пдосећају на пролеће
Зашто сам их само тада читао
И са њима у самоћи бивао
И за то распложен био
Да ли су поруке
Стигле до публике
Да ли су јецаји
Нешта зачели
Дали су лепоте
Прошле голготе
Када онга који кода брани читам
Муком се бавим
Стихови осмишљављају жал
Стихови теку кроз дан
Воде горе високо
Докле допире око
Песникови стихови
Вију као вихори
Чују се далеко
Дозивају преко
Допиру до олује
Враћају из бестрагије
Животног лутања
Без циља без сврха
Некад као сећање живе
Иду тамо где се извире
Хоће ка светлости
Где извире поток планински
Носе вести
Носе живот ка свести
Носе мисао
Носе смисао
Човек се бави собом
Борави са истином голом
Читао сам пролећне песме
Из подсвести стигоше мисли свесне
Што су мисли песникове
Мисли свију нас
Проживљавао стихове
Патио своје вихоре
Мука нас сједињује
Тежња нас води
Кроз овај живот болни
Ка оставрењу
Ка пролећу и слободи
6.
Мења се време
Доалзе полако доба летњег смене
Припремају се и желе
Птице што су ме среле
На путе далеке
Миришем их грудима
Уздишем студенима
Кроз очи сећања гледам
Дубоко уткана
Видом из заборава донета
Дал од мене
Дал од ове мене
Дал су само успомене
И како се дешавају сада
Моја душа их жедно вата
Па са њима се радује
Моје срце све ово познаје
Пратим јутра песму
Пратим зоре ране
Пратим ноћи свежину
Пратим месечеву бистрину
Мириси из мрака
Трагом светла звездана
Долазе до мене
Срце су ми среле
Љубав у мени цвета
Мирише свежином
Свежином овог краја
Шетњом све до парка
Чека порука јесења