 |
| Др Сандра Ђурановић |
- Поштована Снежана,
Драго ми је што сте заинтересовани за интервју са мном. Шта могу рећи о себи, основну школу и Гимназију „Слободан Шкеровић“ сам завршила у Подгорици и након тога завршила Медицински факултет у Београду. У току студија сам се удала за мог бившег мужа који је из Деспотовца и тако радила као љекар у амбуланти медицине рада у Ресавици, као сеоски љекар у Сењском Руднику, Стењевцу, љекар у ДЗ Деспотовац у хитној помоћи и стационару. Након тога добијам специјализацију из ургентне медицине 2006. год. у Београду. Специјализацију завршавам девет мјесеци раније. То исто вријеме се поклапа са мојим разводом и враћам се у Црну Гору.
* Први сте и једини клинички токсиколог у Црној Гори?
Да.
*Можете ли нам рећи нешто о свом путу до специјализације?
- У току специјализације сам волонтирала на кардиологији УЦ КЦС и на токсикологији ВМА. Доласком у Црну Гору сам распоређена у хитној помоћи, па након шест мјесеци прелазим у УЦ КЦЦГ, (14. јуна 2010), у интернистичку амбуланту гдје сам 2018. добила ужу специјализацију из клиничке токсикологије за потребе Клиничког центра коју сам чекала толико година. Новембра 2020. након завршетка уже специјализације још није било јасно дефинисано моје радно мјесто. Токсикологија је релативно млада грана медицине и њен значај чак многе моје колеге још не познају, а да не говорим о грађанима Црне Горе. Токсикологија је јако битна за једну државу, поготово за Црну Гору која је прва еколошка држава.
* Бивша директорка Клиничког центра Црне Горе, Љиљана Радуловић, није Вам омогућила да почнете да радите као доктор токсикологије. Како то коментаришете?
- То питање ипак не треба бити упућено мени већ неком другом.
* Обраћали сте се и Министарству здравља?
- Да, више пута, међутим моје мишљење је да још многи нису упознати са значајем токсикологије и тога у чему токсиколози могу помоћи за напредак једне државе. Надам се да ће се то брзо промијенити.
*Ових дана је актуелан проблем радника компаније Port of Adria из Бара који су отровани оловом што је био повод да се алармира јавност и затражи од оних који су надлежни да Вам омогуће да радите свој посао и тако помогнете грађанима Црне Горе да се лијече у Црној Гори. Реците нам нешто о томе и - има ли, коначно, неке реакције државе?
- Жао ми је што је јавност сазнала за моје постојање тек са овим случајем који се десио у компанији Port of Adria који су били изложени штетном дејству олова на радном мјесту. Нешто детаљније не могу рећи јер све информације једино могу добити читањем оног што је објављено у медијима. Оно што могу рећи јесте да ја радим у установи која се бави очувањем и унапређењем здравља становништва Црне Горе, али ова установа се не бави лијечењем токсиколошких пацијената. На тај начин ја не могу засад још да учествујем у лијечењу тих људи док се то јасно не дефинише од стране Министарства здравља. У сваком случају то би била велика уштеда за Црну Гору која има кадар, али је он у потпуности неискоришћен. Када ће се то десити, зависи ипак не зависи од мене. Институт за јавно здравље и постоји да би радио на очувању здравља свих грађана Црне Горе.
* Регистар професионалних болести.
- Регистар за професионалне болести практично не постоји јер јако мало има специјалиста медицине рада у државним установама. Већи број колега ради у ПЗУ, а и дуго нису расписиване дате специјализације. Да би се формирао тај регистар потребна је пријава професионалне болести од стране службе медицине рада која је малобројна што већ дуже времена траје. Некад су се пацијенти који болују од професионалних болести слали у Институт за медицину рада у Београду, а податак кад је последњи пацијент регистрован као обољели од професионалног обољења, немам.
* Шта су то акутна, а шта хронична тровања? Какве су од њих последице?
- Када се говори о тровањима може се извршити њихова подјела на акутна, субакутна и хронична.
Под акутном експозицијом и тровањем се сматра оно када се први симтоми и знаци јављају у року од 24 ч.
Субакутно тровање подразумјева појаву симптома и знака тровања који се могу јавити у року од неколико недеља до једног мјесеца након експозије. Под хроничним тровањем се подразумјева експозиција која је више од три мјесеца.
Акутна тровања могу бити блага до оних јако тешких која се завршавају смртним исходом, некада и поред примљене терапије антидота. Таква тровања могу бити јако драматичана и захтјевати примјену свих правила КПР.
Хронична тровања се јављају услед пролонгиране изложености токсину. Често трају и годинама, не буду препозната као таква, јер их прати појава клиничких симптома и знака који се јављају код пацијената који се лијече од других обољења. Оно што је битно нагласити је да та продужена експозиција изазива не само појаву болести код изложеног, већ и дјелује генотоксично (тј. оставља последицу на потомство) и често је узрок појаве карциноматоза код људи.
* Каквим је све тровањима изложен савремени човјек? Које су најчешће врсте тровања? Како их превенирати?
- Токсини којима човјек може бити изложен могу бити присутни у животној средини када он у контакту путем ваздуха, воде, земљишта, хране долази у контакт са њима или приликом ослобађања токсичних материја након хаварија у фабрикама које се баве производњом различитих хемијских материја. Онај можда најтежи облик је у случају примјене хемијског, биолошког или радиолошког оружја.
Међутим, не треба заборавити да савремени човјек често посегне за коришћењем различитих ПАС, алкохола у циљу уживања, или користи различите медикаменте, хемијске препарате у циљу самоубиства или убиства које мислим да су најчешћи видови тровања у друштву. Ова која се односе на загађеност и присуство токсина у животној средини подразумјевају широк опсег активности различитих министарстава у циљу очувања здравља грађана.
Ову прву категорију која се односи на јединку у друштву, је много лакше превенирати и спријечити, за разлику од ове друге када се говори о животној средини.
* Можете ли испричати неку занимљиву, поучну причу на тему о којој говоримо?
- Можда један случај акутног тровања живиним хлоридом док сам била на мојој ужој специјализацији у ВМА када је дошло до акутног тровања унуке и дједа који су дошли у контакт са токсином користећи течност за коју су мислили да је ароматизована вода Јана са лимуном у којој је био растворен живин хлорид. У неким културама тај живин хлорид се ставља у крему, маст, а у овом случају воду, све у циљу избјељивања коже. Клиничка слика дјетета је била јако озбиљна и тада је лијечено на дјечијој клиници спровођењем дијализе свакодневно уз осталу антидотску терапију. Дјед је имао значајно мање концентрације живе у крви и његови симптоми су били само од стране гастроинтестиналног тракта.
*Можда бисте хтјели рећи и нешто што Вас нисам питала?
- Оно што би жељела да кажем је да је токсикологија једна много лијепа грана медицине која се бави заштитом здравља човјека, промтном реакцијом у циљу да не дође до смртног исхода и оно што ћу нагласити велика помоћ у циљу разрешења непознатог узрока смрти и других врста криминалног дјеловања. Разлог постојања Центра за контролу тровања није само тај услов да би наша земља ушла у ЕУ већ оно што је најбитније, да Црна Гора која је прва еколошка држава на свијету тај статус и даље у будућности има и да буде примјер другима. Надам се да ће моје колеге бити заинтересоване за токсикологију јер иначе токсиколога у свијету нема много, јако су битни, сви су у контакту и од велике помоћи колегама других специјалности, становништву, практично цијелој држави.
С поштовањем,
др Сандра Ђурановић, субспец. клиничке токсикологије
------------------------------------------------------------------------------------------
