Урош Марјановић: Мирисаће душа свака



1.

Шуми издалека
Покрива нас од облака сенка
Осећам да се киша преко брега
Док ту и тамо сева
У долину наумила
Скоро до нас стигла
Све је тихо,мирује
Мрморање небеса је благо најављује
Лепо је ово ишчекивање
После врела дана
Нестаје несношљива пара
Односи тежине
Доноси свежине


И у валима долезе мале капи
Мало јаче
Почиње да јако таче
Мало тише
Ето кише
Громогласно најваљује се
Свежина појављује се
Одсај од грома
Обасјава  све одма
Кратко се види како искон  плеше
Ношен ветром са небеса полеће
На жедној земљи се завршава
Опстанак проглашава
Да запоји
Да залије
Животом да обрадује

А сада се плес раширио
Читаву долину испунио
Непрестано у даљини грми
Звукове грома слушају људи

Киша и грмљавина 
Севање и мириси
Да живи
Да цвета
Док је века
И света

2.

Поглед се по пољани вата
Тражи цветну ливаду
Тражи зелену траву
Тражи јутрању измаглицу 
Осталу од мрака

Грли га јутарња свежина
Носи га песма птица
На обрисима небеса
Лете среће јата 
Ускоро ће да засија 

У парку је мирно
Поветарац пирка
Полако и постојано
Овде се наћи има
Ово јутро тмурно

Мирише милина живота
Не треба нам више среће 
Нетреба нам више лепоте
Не јуримо од овога више
Овде се довољно да

Испод небеског свода
Има што човеку треба
Радости љубави и мира
За свако срце и душу
Ширине се дода

3.

О мирис дана
О мириси ноћи
Мириси пролећа
Рађа се срећа
Јели срећа време
Или можда семе
Јел га саде ветрови
Ил га саде мириси
Јел је саде уздаси
Да ли је срећа одраз мога пута
Ил пролећа рана
Јел срећа исцељена рана
Дал се срећа мора муком задобити
Је ли срећа у вери
И у постојаности
Јел срећа у самоћи
Залуталог стада
Када се себи мора доћи
Јели срећа у разговору
И добром делању
У пред Богом добра кајању
Јели срећа у зори
У птица поју
Ил у зраку 
Што топлотом боји душу моју
Јел срећа осмех
Осмех добрих душа
Осмех овог предела,овог краја
Што се под зрацима сунца засијава
Што се под ветром таласа
Јели срећа у очима
Ил у лету птица
Када очи брижно са љубављу гледају
На небо се уткају
Тамо где места доста има
Срећа је пут којим се живи и иде њима

4.

Полако се иза хоризонта
Пуне пеме љубави и боја
Рађа нова лепа зора
Полазимо на пут дугачак
Пут сијања
Долазе збивања
Лепог дана
Још мало ће тамо на истоку почети сијање
Биће лепо догађње
Док срца будних људи голица смијање
Мириси шуме
Песма птица
Жуборење потока
Лепи погледи
Догађаји догледни
Сада ће се још мало заорити лепе речи
И почеће туга да се лечи
Звоном звона
Лечиће се тегоба моја
Појом хора
Мирисаће душа свака
Тајна се разлеже
О лепо јутро свеже