„Угледни“ Даниловграђанин, Здравко Гавриловић, поријеклом из неког мјеста у Србији, настањен у Даниловграду написао је пријаву у даниловградској полицији против мене због моје објаве на друштвеној мрежи, а та објава у цјелини гласи:
„"Угледни" Даниловграђанин Здравко Гавриловић годинама ми безочно досађивао да му у Бечу нађем "неку бабу да јој се накачи на грбачу". Чуо сам да је извесна Шефкија Реџовић недавно напустила бечки старачки дом и да тражи партнера у њеном великом стану.“
Да кренем из почетка.
Наиме Удружење грађана „Бијели Павле“ у Даниловграду организовало је промоцију мог документарног дјела „Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија“ 19. новембра 2019. године. У препуној сали Дому културе о мом књижевном, новинарском и научном раду , између осталих, говорили су: Огњен Драговић (преминуо), Перо Радоњић, Лутовац (преминуо; Вељко Топаловић и други.
Послије те промоције извјесни Здравко Гавриловић, кога нисам познавао нити знао да уопште постоји, често ме опсиједао небулозним питањем могу ли му наћи „неку бабу да јој се накачи на грбачу“.
Одмах ми је било јасно да је ријеч о особи која има зле намјере чији је циљ да ме са пиједеастала знања спусти на ниво калдрме која је пуна изгажених испљувака.
Игнорисао сам те небулозе, али сам се код добро обавијештених људи у Даниловграду распитивао о тој особи. Нећу да износим шта ми је све о тој особи речено.
Небулазна питања постављао ми је стално кад ме год видио у упериоду од новембра 2019. до октобра 2022. године кад смо прекинули сваки контакт искључиво његовом кривицом, а ево зашто.
Наиме, крајем 2022. године ријешио сам да обновим рад замрлог Удружења писаца у Даниловграду које је стагнирало у периоду моје емиграције од 29. новембра 1983. до 15. јуна 2020. године, дакле да првобитно Удружење писаца региструјем као невладину организацију јер 1971. године, није било законских услова да се Удружење писаца у Даниловграду региструје као невладина организација.
Чланови Удружења писаца у Даниловгрдау 1971. године били су: Зоран Лакић, академик; Богић Радуновић; професор, Драгиша Перовић; професор, Божидар - Боњо Драшковић, професор; Жарко Малишић, пјесник, Љубомир Ковачевић, професор, Бранислав Мико Станишић, професор; Светозар Поповић, пјесник; Данило Јаредић, пјесник; Зденка Прелевић, пјесникиња и каснија позната пјевачица народних пјесама; Љубомир Павићевић Слапски, протојереј ставрофор, Божидар Павићевић, пјесник и многи други. Ја сам у то вријеме био предсједник Удружења писаца у Даниловграду и отганизовао сма бројне књичевне наступе свим члановима у: даниловграду, Подгорици, Никшићу, Цетињу, Бару, Будви, Котору, Херцег Новом, Пљевљима, Плаву Гусињум Бијелом Пољу, Мојковцу, Колашину.
За оснивање НВО (како би се обновио рад Удружења писаца основаног 1971 године) потребна су три лица у Иницијативном одбору. Одлучио сам да позовем Илију Вуковића, пјесника и позвао сам Здравка Гавриловића да буде трећи члан поред мене, иако је прије тога према мени поступао сасвим негативно и некоректно са несувислим малограђанским питањима моја не доликују човјеку, а позвао сам га да буде члан Иницијативног одбора јер као истински вјерник изузетно поштујем свету институцију хришћанског праштања.
Прво сам обавио разговор са Здравком Гавриловићем који је, наводно, био одушевљен идејом и пристао да уђе у Иницијативни одбор. Заказао сам састанак нас тројице: мене, Здравка Гавриловића и Илије Вуковића.
На састанку сутрадан Здравко Гавриловић је одустао рекавши ми: „Петре, не смијем бити члан ниједног удружења грађана јер ћу добити отказ у фирми“.
Знао сам да је у питању најобичнија лаж и малограђански блеф. За мене је био завршен разговор с њим јер сам знао да је већ члан разних удружења, као на примјер, удружење „Завичај“, „Бијели Павле“, Удружење новинара Црне Горе и тако даље, да не набрајам даље, а умјесто њега члан Иницијативног Одбора постао је Владимир Јовановић.
Дакле, понудио сам му био да буде члан Иницијативног одбора како бих му пружио шансу да буде према мени човјек, а не да ми малициозно, безобразно поставља несувисло питање да му у Бечу нађем "неку бабу да јој се накачи на грбачу". Другим ријечима, хтио сам да га сачувам од њега самог како се не бих стидио умјесто њега који се не стиди, јер да се стиди не би ми постављао таквa небулозна питања у периоду од 2019. године до краја 2022. године.
Првобитно Удружење писаца у Даниловграду из 1971. године регистровано је 2022. године као невладина организација „Међународно удружење књижевника и умјетника „Горски видици“. То удружење данас има 800 чланова из: Црне Горе, Србије, Репубике Српске, Словеније, Македоније, Мађарске, Бугарске, Русије, Румуније, Чешке, Словачке, Аустрије, Њемачке, Швајцарске, Енглеске, Француске, а међу почасним члановима налазе се и два нобеловца, што прилињава част не само Даниловграду него и цијелој Црној Гори.
Да закључим, умјесто да се сви заједно раадујемо колосалним значајем Међународног удружења књижевника и умјетника „Горски видици“, дочекали смо да Здравко Гавриловић подноси пријаву полицији против мене због онога што сам открио оно са чим ми је безочно и примитивно годинама досађивао,а годинама сам чекао да се сам ревiдира, да буде човјек и једноставн каже- извини, шалио сам се.
Овако жалосни Здравко Гавриловић хоће класичном замјеном теза да ми натовари одговорност због његове примитивне неодговорности.
С нестрпљењем очекујем судски позив и тада ћу много тога да откријем, што неће бити добро по самог Здравка Гавриловића.
Поред оваквих „Срба“ Србима заиста не требају други непријатељи.
Довољни су себи самима!
Sapienti sat!
Извор: Фејсбук