Др Петар Милатовић Острошки: Професионални буџетски "Срби" и "Црногорци" срамота су Црне Горе!

Драги рођаче, Срби су те бирали и на власт довели. Да не буде касније Срби су те издали. Зато обрати пажњу на професионалне, буџетске „Србе“, на оне који су на јаслима двије државе, Србије и Црне Горе. 

Тим професионалним буџетским „Србима“ никако да допре до свијести да се не живи од српства него се за српство живи. 

Исто као што се не живи од црногорства него се за Црну Гору живи. 

И једни и други, дакле професионални буџетски „Срби“ и професионални буџетски „Црногорци“ срамота су  цијеле Црне Горе. 


И једни и други су паразитске пијавице које системасткси удруженим снагама сисају крв и Србима и Црногорцима. 

Професионални буџетски „Срби“ и професионални буџетски Црногорци своје „српство“ и своје „црногорство“ смјестили су у своје одвојене дућане са обје стране једносмјерне улице и у дућанима своје „српство“ и своје „црногорство“ показују свијету као мртву природу, док се и једнима и другима цивилизовани свијет смије у лице.

И једни и други затварају се у своје приватне  клубове по узору на најгоре секте по овој бјелосветској помрчини.

Још само треба да неко са стране, као 1990. године и касније, запали фитиљ на бурадима професионалних „Срба“ и професионалних „Црногораца“, па да у свему превазиђемо девети круг Дантеовог пакла,  а онда, бојим се, не би било ни Срба ни Црногораца. 

Управо то може да буде сценарио иза кулиса антицивилизацисјке завјере, јер Сотоне по овој бјелосвјетској помрчини не воле ни Србе ни Црногорце, а и једне и друге „воле“ само као могућа крвава средства до најмрачнијег циља.

Сад ти је јасно да су професионални буџетски „Срби“ и „Црногорци“, у ствари, срамота Црне Горе.

Хоћу, рођаче, да у Црној Гори видим професионалне возаче, моторовође, пилоте, професоре, сељаке, хирурге, дакле високо професионалне људе свих професија, а не да ми професионални „Срби“ и професионални „Црногорци“  трабуњају о свом „српству“ и „црногорству“ попут жене лаког морала; а ако загусти и једнима и другима они ће да се понашају попут оног малоумног надриљекара који је здравља својих пацијената пратио на тај начин што је редовно ишчитавао посмртне плакате по сеоским бандерама.

На крају, од професионалних буџетских великих „Срба“ и професионалних буџетских великих „Црногораца“ уопште не видим велике људе. 

Кад бисмо умјесто једних и других имали велике људе друге би нам птице пјевале!

Sapienti sat!