Побјећи из овог глиба
огрнутог живом жицом
у воду попут риба
у небо за својом птицом.
Побјећи из овог муља
из ове насанице вјеђа
од хука слављених хуља
свему окренути леђа.
Побјећи из ове мртваје
гдје само коров пупа
тамо гдје ће очи да сјаје
и гдје се пије из ћупа.
Наћи некакав кутак
некакву избу и поток
бити Ђепетов лутак
у свеморју бити оток.
Пустити свјетлост да капа
кaо крв из сољене ране
уз помоћ слијепчевог штапа
кројити будуће дане.
Из обзорја слушати звоно
и када суштину схватиш
пожељети и ово и оно
али никад да се вратиш.
М. Б. Романов ("Сплав тишине, Бања Лука 2024)