Пада киша доле у Башти
Истера и кртице напоље
А код нас у Бесеровини ни за у око
Раскопавамо темељ на старој кући
Укће багар
Да је бар за чашу воде
Да не изгори мотор
Да се нађе гуји под прагом
Ударило и са Таре
Низ брдо му
Ломи
Прашти
Ударила вода
Дрина ће се загрцнути
А код нас ни за у уво
Да олади живац
Мозак да остане под лобањом
Бог се нагео преко веранде
Гледа надоле
Оће да се обезнани
Шапуће себи у недра
Није ми добро
Оно доле није киша
Оно плачу
Већа је суза од језера у Заовинама
Из прикрајака га гледа Милован Јездић
Брише рукавом Dallapu
Да му је за међ прсте снаге
Па да развуче једну
Од које у зубу лицна прегори
Бела Земља. 07.03.2024.год