Прво, позивом папи да посјети Црну Гору Јаков Милатовић је буквално зарио нож у лећа свим Србима у Црној Гори, јер је постао предсједник Црне Горе захваљујући управо српским гласовима, а како се одужио наивном бирачком тијелу сада види и последњи слијепац, јер наивно бирачко тијело вјеровало је у невјероватно, да ће Јаков бити бољи од Мила, иако сам на вријеме упозоравао да ће Јаков Милатовић у много чему бити гори од Мила Ђукановића. Овим недржавничким и антиправославним чином Јаков Милатовић је буквално погазио аманет блаженопочившег Митролита Амфилохија и дилетантски расуо енергију литија које су срушиле режим Мила Ђукановића, али није свјестан да ускоро могу да услиједе нове литије које могу управо њега да сруше на најцивилизованији начин.
Друго, позивом папи да посјети Црну Гору Јаков Милатовић је доказао да баштини антиправославне тековине Мила Ђукановића који је претходно позвао папу да посјети Црну Гору, надајући се даљој католизацији Црне Горе и да га Ватикан прогласи монархом, па је ваљда и малени Јаков са дечјим гласићем помислио да и он може постати монарх као што је прижељкивао високи Мило.
Треће, позивом папи да посјети Црну Гору, мој рођак Јаков Милатовић амнестирао је све ватиканске зликовачке антиправославне поступке још од времена подјеле хришћанске цркве на Источну и Западну 1054. године, другим ријечима благословио је сва ватиканска настојања да под своју доминацију стави све хришћанске цркве, мијењајући облике, стратегију и атиправославну тактику у свим периодима од 1054. године до данас!
Четврто, предсједник Црне Горе Јаков Милатовић нашао се на истом црном ватиканском антиправославном путу, солидаришући се са ватиканском политиком на Хелму (Балкану) приликом промјене масонске геополитичке стратегије и црном цртању геополитичке карте у Европи. Позивом да папа посјети Црну Гору Јаков Милатовић се солидарисао са црном чињеницом да је Римокатоличка црква била иницијатор свих Крсташких ратова; да је ратнохушкачком политиком давала крила Аустроугарској чије је ратне трубе на Балкану подржавала здушно изнад сваке бездушности!
Пето, предсједник Црне Горе овим позивом папи да посјети Црну Гору буквално се солидарисао са усташким програмом који је благословио и помагао Ватикан у току Другог свјетског рата и практично амнестирао је ватиканско учешће у међунационалном и грађанском рату почев од 1991. године, а и раније својим припремним пројектима у садејству са Црном католичком интернационалом, великоњемачким Четвртим Рајхом и Масонском лихварском олигархијом са еклатантним антиправославним злопочинством на територији Хелма (Балкана).
Шесто, Јаков Милатовић је овим чином, према америчким изворима, буквално амнестирао преко 1400 католичких свештеника у Хрватској, Босни и Херцеговини који су у току Другог светског рата лично клали, мучили, силовали и на разне начине насилно преводили Србе у католицизам.
Седмо, Јаков Милатовић се овим чином солидарисао са ватикансим признањем Словеније, Хрватске и Босне у административним Титовим границама које се данас у длаку поклапају са оним Хитлеровим из 1941. године и на тај начин Јаков Милатовић је нанио непоправљиву штету рјешењу српског националног питања на Хелму (Балкану).
Осмо, Јаков Милатовић се солидарисао са ватиканским помагањем Лењина из сјенке и Римокатоличким доприносом Октобарској револуцији и стварању комунизма како би се осујетила намјера руског цара Николаја Романова у намјери да створи Православну унију јер је милитантна католичка курија хтјела да створи моћан католички блок у Европи.
Ових осам чињеница је сасвим довољно за смјену националне штеточине и политичког дилатента Јакова Милатовића, иако бих могао цијелу књигу да напишем набрајајући сва штеточинства актуелног предсједника Црне Горе!