хтедох уз кафу и лозу, да ти напишем коју братску реч. И учиних, а испаде, какав Брат такве му и речи.
Ошкргутавих од истине, која је Србију сколила.
Слабовиди народ, клемпа у своје блатиште.
Исцедила се јапија у нама од које се могла подрожњача истесати.
Копни Косово ко Украјина.
Опадају рајснадле са флекавих застора на таваницама.
Згуриле се шунадле и чељад на сликама у жижљивим рамовима.
Пуни ћошкови паучине, мишијака, акрепа и сиротиње.
Сиротиња је мемла сваке куће чак и оне која се златом покрива. То не виде они што крчме свете винограде. Накотила се гамад, напала губа на народ и лишај на шљивике.
Шта да ти пишем а да ти јасно није?
Букне из мене шака слова и барута. Распе се опрж по мени. Назовем то песмом од које се безуспешно лечим.
Пробуди се. Јави се. Много ми је овај товар. Нисам ја сам, иТи си ми род. Немој да се одјападиш.
Ето.
ПАСТОРЧЕ И ОЦУ
По гњидама свраб тумачимо
Слепо перје не види да лети
Затурило крила
Стрвољ буја
Труне гробна јапија
Осилиле се печурке
Распојасали се добошари
Вире пандури око авлија
Веће уши од дувара
Копнимо
Огубали се судови
Испадају нитне и зуби
Скучиле се
салајице и гује
Палацају празне каније
На усољене кости испод рога
На оџацима повез
Стрељају и јутрос
Они што су им за капом
Цедуље помиловања
Згурио се весели Бог
Назебао
Бос без чарапа и опанака
Ни њему ниоткуд мајке
Пасторче и оцу
Да се бар оженио
Док су га Анђе загледале
И док је било когод за у сватове
Рогатица.04.02.2024.год.
