па се неко сјети браће с Југа.
И тај дода тек кад се раздруже
свак ће своје да измоли уже.
У будућност не умем да гледам
али слутим служинчади седам...
нису снови него гола збиља
од Дорјана па све до Шентиља
Слугa Љупче ко највећа бена
неће имат ни личног имена...
Слуги Геџи након офанзива
отцијепиће аман пола њива...
Слуги Љуци након судњег дана
утрпаће залихе урана.
Слуги Балши о Боже опрости
даће срећу равну радиности.
Слуга Мујо сам у својој рупи
понављаће ми смо они глупи.
Слуги Штефу након рке-коке
за камату узеће отоке...
Слугу Франца након среће мале
угураће у њемачке штале...
Упрегнути милом или силом
испред газде са воловском жилом...
јединствени да подметну буљу
науљену у европском муљу...
Ослушкују пјесму првог пијетла
свануло је, али нигдје свјетла...
Хор раштиман од слугана малих
сложно дречи: Ала се увалих.
М. Б. Романов