Замотано као бршљан око стуба, увијено и чворовато. Без потпоре у видљивоме спектру. Без објашњења и разложности. Дуготрајно и без прекида, ко зна од када? Везаност и осјећај јединства, подједнако јак и код убогих и код оних који боље стоје. Подједнако међу живима и онима који живе у некоме другачијем свијету. Тешко и лако, и мило и недраго. Јединствно у патњи и радости, у мирноме рату и у ратноме миру. Не на крају нечега већ на почетку. Словенска слога Руса и Срба. Је ли стуб Православље? Наравно да јесте, али не и једини. Можда заједнички језик? Па и он. Многи су покушали објаснити тај однос, час са тежиштем на комунизму, вјери или религији. Меким, тврди политичким утицајем или једноставно глупошћу и непрактичношћу.Разним ''логичним'' гимнастикама којима се екомономија ставља на прво мјесто. Погрешно и без резултата. Ради се о једноме ентитету, различитом по свему или многочему. А опет о једном јединственом духовном бићу. Поријекло можда слично и повезано а могуће и сасавим различито а једно. Језик сличан и препознатљив и за једне и за друге а опет посебан. Географска удаљеност велика и немјерљива. Путеви новца и економске матрице другачије. Ипак једно и једино а различито. Помену се и неке друге земље и људи, а туђи су нам, и ми њима исто. Нијесмо ратовали ни са Словацима, Лужичким Србима, Пољацима или Чесима, заједнички језик дијелимо са Хрватима. Вјеру и обичаје са Македонцима. А не воле они нас нити ми њих. Православни смо као Грци или Румуни, тргујемо са Албанцима и Мађарима. А опет смо једино са Русима браћа. Није баш да смо их задужили па да нам враћају услугу. Нијесмо их баш нешто ни уважили 1918, па ни 1948. није ни кнез Милош нешто био љубитељ Руса. Ни послије тога Карађорђевић краљ. Каплар није волио ни нас ни Русе. Велике су паре дате из Беча и касније Брисела да се пронађе начин и прекине нешто што чини везу. Неуспјешно. Како на Голоме отоку, тако и у новоме вијеку. Ни државни удари ни бомбашке афере Црногорскога јединога краља или модерне евро армаде. Пуне се затвори љубитељима Руса или Русофилима како кажу, ево већ вијек и по. А њих све више. Чикам нове Црногорске власти и оне које дођу за тридесет година, да распишу референдум. О спајању са Русијом наравно. Нека контрапитање сами изаберу, ја знам одговор.
Нијесмо ми крај Европе него почетак Русије, нијесмо ми предграђе Ватикана. Овај простор је дио духовне, политичке или једноставно људске Словенске вертикале.