Одважни Сократе, спрдаху се с тобом да си коњска мува Атине, а ти се лијепо наруга дубини људске плиткоће кроз све ове вјекове и неко треба коначно да ти поднесе рапорт, нарочито свезнајуће незалице које никад нијесу чуле за твоју реченицу: „Сад знам да ништа не знам“!
Умни Платоне, нијеси ни сањао ће дијалектика постати најподлија математика.
Храбри Марко Тулије Цицероне, као да си узалуд вапио да се оснажи истина која је потиснута, јер је данас истина сахрањена, а лаж устоличена!
Часни Конфучије, каква је моћ философије кад те вјековима не послушаху да свако у младости треба да одсијече штап на који ће се ослањати у старости?
Драги Анатоле Франсе, ни данас, као ни у твоје вријеме хладна и гола истина не може ништа против блиставих чари лажи.
Врли Франсоа Мари Аруе Волтере, због твоје реченице „Ја се не слажем нити с једном ријечи коју си изговорио, али ћу до смрти бранити твоје право да је изговориш“, данас би те демократски извели пред стрељачки строј!
Е мој Гете, све што знаш, као што си сам признао, имаш да захвалиш свом незнању, али шта ћемо са осталим другим незнањима, која приказују као једина знања, а која се гомилају и напунише енциклопедије као најобичнија прашина…
Велики Шопенхауере, зашто ниси истражио онај део воље која је услов свега у свијету за који ти рече да царује зло, а да главну ријеч има глупост?
Геније космичких размера Фјодоре Достојевски, ти рече да ће љепота спасити свет, али да си данас жив у овом времену страве и ужаса сигуран сам да би рекао како ће само доброта спасити свет!
Грофе Лаве Толстоју, не послушаху те да више дају одмора језику него рукама, него запослише језике да што више отрова сипају, а руке користе само кад треба некоме да ископају јаму, али зато, драги грофе, ја те јаме претварам у бунаре да се напију, да утоле жеђ, да ми не пију крв.
Хомере, у твом свету богови се слободно мешаху са људима, стајаху на различите стране, коваху завере и бо-рише се међусобно, а у овом данашњем свету двоношци, који се људима зову, мешају се са разним боговима, развлашћујући их и не примају се на божански поредак, стају на различите стране, кују завере и боре се међусобно, да би на крају судили свим боговима. Тако је то кад скотови умисле да су богови!
Вилијаме Шекспире, кад видим свезнајуће незналице како „паметују“ одмах ти дам за право да си дубоко у праву кад си тврдио да нема већег мрака од незнања. Имајући ово у виду, лако је разумјети једног Јохана Волфганга Гетеа који рече, што је веће знање, веће су дилеме, а сви ми знамо, као и што је Аристотел знао, да су коријени учења горки, али су плодови слатки, па сви ми морамо да скинемо капу пред мудрим сељаком који каже исто оно што је рекао Карел Чапек – замислите која би тишина настала када би људи говорили само о ономе што знају, као што би исти сељак савјетовао своју дјецу, баш као и Руси што их савјетују, учите добре ствари, лоше се уче саме од себе, и на крају, како рече Конфучије, право знање је познавати ширину нечијег незнања.
Алберте, ти рече „Само су две ствари бесконачне, свемир и људска глупост...“ Ако ниси био сигуран да је свемир бесконачан, за разлику од људске глупости, заборавио си на трећу ствар – на људску незахвалност, јер, Алберте Ајнштјане, људска незахвалност је далеко бесконачнија од људске глупости и од свемира!
Демокрите, вјеровао си да су наде образованих јаче од богатства неуких, а данас неуки имају наду да ће образовани увијек бити њихове слуге без икакве наде.
Мудри Конфучије, вјеровао си да убити генерала једној војсци не може убити амбицију у обичном човеку, а данас имамо сијасет генерала којима су војске побијене!
Аристотеле, замијерам ти што ниси био довољно прозорљив кад си тврдио да се љубав састоји од једне душе у два тијела, кад се данас, на срамоту ове цивилизације, љубав састоји у једној души између два мушкарца, или двије жене!
Кад се сјетим Питагориних речи да је мисао идеја у пролазу, не могу а да не констатујем да је данас здраворазумска идеја недостижна категорија, а смисао идеје у безидејности јер и мисао и идеја су данас обесмишљени!
Е мој Ниче, имао си амбицију да у десет реченица кажеш шта други кажу у цијелој књизи, а неки други данас исписаше тоне књига празне речитости и сви заједно рекоше – НИШТА!
Шопенхауере, био си убијеђен да мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику несрећу која нас је недавно снашла, али ме чуди да нијеси могао претпоставити да ће доћи вријеме да несреће буду карактерне особине једне епохе.
Премудри Сократе, ти рече да мудрост започиње у чуђењу. Данас се ријетко ко чуди јер су легализована наопака чуда, па зато све мање има мудрих и све више злехудих и лудих!
Епикуре, рекао си да се богатство не мјери материјалним вриједностима које човјек посједује, већ чашћу коју је стекао. Ниси ни сањао да ће доћи вријеме обогаћених пробисвијета са богатством без части у врху сваке власти!
Драги Хорације, кад си рекао да вриједиш колико имаш, нијеси претпостављао да ће доћи вријеме безвриједних који имају све!
Хегеле, прије него си умро од колере 1831. године написао си да је послушност почетак сваке мудрости. Данас скоро нико никога не слуша, па зато имамо црно царство лудости!
Многе данашње силиконске пјевачице и глумице омрзле су ме кад сам им цитирао Демокритове ријечи да је љепота нешто животињско уколико није удружено са умом.
Похлепни и властољубиви, ви који би хтјели да будете алфа и омега свега и свуда, послушајте савјет Вилијама Фокнера који вам је поручио: „Не трудите се само да будете бољи од својих савременка, или претходника. Покушајте да будете бољи од себе!“ Дакле, будите бољи од себе и спасићете од себе све друге.
О Перикле, твоје ријечи да слобода почива на храбрости нiкад нијесу схватили они чија слобода почива на кукавичлуку и нико није већи противник слободе од срећних робова!
Платоне, тврдио си да је слободан човјек потпуно слободан чак и у затвору, а данас велики дио човјечанства робија својим заблудама на привременој слободи.
Умни Гете, нијеси дао савјет како да стигну до слободе они којима савјест није чиста и која је заробљена!
Аристотеле, на нашу жалост хоће да демантују твоју благородну мисао да је у срећи смисао и сврха живота, циљ људског постојања, кад данашње човјечанство обилује несрећама, бесмислима и бесциљностима!
Аристофане, тврдио си да нема смртника који би био потпуно срећан, кад имамо превише ходајућих мртваца који су срећни на развалинама туђих несрећа, а то потврђују све досадашње империје!
Лао Це, изгледа да су у историји многи потпуно усвојили твоју мисао да се срећа рађа из несреће, кад су толико пута унесрећили ову цивилизацију да би они сами били срећни!
Петер Хоманс је тврдио да туговање не уништава биће, већ отвара могућност спознаје основног разлога губитка. Данас сви тугујемо да бисмо сазнали разлоге и величину свих наших досадашњих губитака, а њих је превише, чак до те мјере да се плашим да ће планета да потоне... Међутим, наду проналазим у Аристотелу који је рекао да је нада сан будних, а ја бих додао да је и безнађе остварена жеља узалудних! Успут кроз времеплов сретох Платона који шапуташе на уво Вјечности да је човјек биће у потрази за смислом, док, истовремено, видим око себе како данас човечје негације трагају за бесмислом као јединим својим смислом. Ипак, надам се да ће нас са странпутице упутити на прави пут, како је савјетовао Имануел Кант, звјездано небо изнад нас и морални закони у нама кроз љубав према себи и истини, ако, како рече Данте Алигијери, љубав има двије пратиље, доброту и стрпљивост. Уосталом, зар мудри народ није давно рекао да је стрпљени спашени!
Виктор Франкл је рекао да се човјеку може много узети, осим последње од људских слобода, осим права на избор става, а није ни сањао да ће данашњи зомбирани човјек самоме себи ускратити право на избор става.
Херман Хесе је тврдио да нам Бог не шаље очај да би нас убио, али није ни сањао да ће многи убијати Бога и чак су организовали сахране Бога.
Вилијам Шекспир је рекао да све што се ради из љуба-ви, ради се изван добра и зла, а данас умјесто љубави имамо мржњу, добро је прогнано и зло озакоњено!
Платоне, рекао си да је највећа изјава љубави она која се не говори. Данас од премного говорења једно од другог не могу доћи до ријечи и заврше (за)говоранцију разлазом.
Албер Ками рече да пријатељство може да прерасте у љубав, а никад љубав у пријатељство. На жалост, у већини случајева данас је то непровјерљива чињеница кад је све мање љубави и пријатељстава, а све више мржње и непријатељстава!
Шекспир рече да му није љубила усне него душу. Данас најчешће љубе новчаник!
Виктор Иго је тврдио да је љубав бесконачно жариште у нама, а данас су се многи сами угасили сагоријевајући на ватри властитих заблуда кроз первезне љубави.
Барух Спиноза је тврдио да кад љубав хоће да говори, разум мора да ћути. Међутим, данас је далеко више неразумних, па је зато љубав морала да емигрира у властиту негацију!
Марко Тулије Цицерон, један од најсвестранијих умова античког Рима, прије двије хиљаде и стотину година рече да је живот без пријатељства обично ништа. Као да је јуче рекао.
Плутарх прије двије хиљаде и сточетрдесет година рече да му није потребан пријатељ који на све клима главом, јер то исто може да уради и његова сјенка. Међутим данас умјесто пријатељства имамо само издужену сјенку правог непријатељства. Зато би данас Плутарх био најусамљенији на свијету.
Еурипид, један од најзначајнијих песника античке трагедије, прије двије хиљаде и пет стотина година био је убијеђен да пријатељи показују своју љубав када су времена тешка, она несрећна. Данас је управо тешко и несрећно вријеме које обиљежише непријатељи до непријатеља.
Шарл Бодлер, прије двјеста и осамдесет година, није видио никакву утјеху што је надживио пријатеља и остао споменик прошлих времена.
Драги Публије, ови данашњи политичари и њихови трабанти прљава образа нису чули за твоју реченицу „Бог гледа чисте руке, не на пуне“, а ти, драги Дидро, данас би био оптужен што си се усудио да кажеш „Честитог човјека поштују чак и они који то нису“, јер данас је честитост оте-жавајућа околност и сваки честит човјек данас је сумњиво лице; а то је све зато, како је лијепо примијeтио наш врли Цицерон што „не можемо назвати поштеним оне који се од срамног дјела уздржавају због страха од срамоте или закона, или суда“!
Еразмо Ротердамски, не могу у потпуности да се сложим с тобом да су „Богу најмилије будале“, јер би у том случају све цркве биле луднице, мада неке заиста и јесу, што је јасно и последњој будали.
Молим Епикура да с оног не долази на овај свијет јер би био јавно објешен на сред трга само због ове реченице: „Богатство се не мјери материјалним вриједностима које човјек посједује, већ чашћу коју је стекао“!
Драги Аристотеле, ти рече да је „нада сан будних“ и кад би данас васкрснуо морао би да кажеш да је безнађе сан узалудних!
Драги Конфучије, тебе би данас прогласили ретроградним реакционаром због твоје реченице да „три пута воде до мудрости, размишљање – оно је најплементије; васпитање – оно је најлакше и искуство – оно је најнеугодније“, кад мало ко размишља, кад је премного неваспи-таних и оних који би без икаквог искуства хтјели да воде државу.
Драги Аристотеле, бојим се да су твоју изреку Proton pseudos, што значи – лаж, прва лаж, прва заблуда, погрешна основна претпоставка као извор свих каснијих погрешних закључака; узели као полазну основу свог дјеловања: лажови, обмањивачи, лопови, криминалци, укратко речено политичари јер они су махом лажови, обмањивачи, лопови и криминалци. Тако је то кад лудаци помисле да су мудраци!
Е мој Сократе, твоју изреку „Не живи се да се једе, већ се једе да се живи“, највећи дио данашњих политичара буквално је схватио, јер они никад не посте, већ нам свако-дневно крв пију и једу џигерице!
Драги Сенека, данашњи политичари, а у ствари гробари народа, демантују твоју мисао да је владати над собом највећа власт, јер они не само да не владају собом него су случајеви за психијатријски конзилијум!
С друге стране, драги Сенека, данашњи политичари на свом примјеру доказују да си био у праву кад си рекао, ако намјера није поштена, дјело неће бити добро.
С треће стране, драги Сенека, твоју мисао да је једино мудрост бесмртна, у потпуности обесмишљавају данашњи политичари на свом примјеру јер је њихова глупост апсолутно бесмртна!
О мудри Овидије, ти рече „Medio tutisimus ibis“, - средином је најбоље ићи, а данашње човјечанство, част изузецима, иде из крајности у крајност! Упозорио си „Колико мало дјечјих снова оствари одрастао човјек“, а данас човјек, опет част изузецима, поништава све дјечје снове!
Велики пјесниче Хорације, говорио си: „Бити мудар, то је основ доброг писања“, а данас нас чак и ноторни лудаци убјеђују да су велики писци и мудраци. Ти рече: „Перо је језик ума“, а данас су многа пера језик зулума!
Драги Лукреције, шта ти је требало да као велики филозоф и још већи пјесник попијеш љубавни напитак, да од њега полудиш и извршиш самоубиство? Написао си у напону снаге дјело „Ο суштини (природи) ствари“ (лат. De re-rum natura), најузвишенији и најхуманији дидактички еп у свјетској књижевности који је пружао напаћеном и застрашеном човјечанству све до у XIX вијек одлично оружје у борби против вјерских обмана и предрасуда. Ко те онда обмануо да попијеш љубавни напитак и зар није била у питању твоја предрасуда о нечему што следује онако како Бог заповиједа?
Мудри Артуре, ти написа да је: “Човјек пун духа и у потпуној се самоћи изванредно забавља својим мислима.” Међутим данас је ова бјелосвјетска помрчина препуна бездушних који нису сами у главама, али који се и те како забављају својим злим мислима.
Скидам ти капу Артуре Шопенхауре због реченице: „Човјеку који је интелектуално виши од других, самоћа пружа дуплу корист; прву, што је сам, и другу, што није с другима.” Управо онима другима данас је сумњив свако ко је интелектуално изнад њих.
Сјећам се, драги Артуре, да си написао: „Да би се признала туђа вриједност, треба имати властиту.” Данас би они без икакве вриједности хтјели да вреднују доказане туђе вриједности!
Велики Волтере, био си превише наиван кад си написао „Када Бог не би постојао, требало би га измислити!“, јер данас многи скотови мисле да су богови! Ти рече „Ја се не слажем нити с једном ријечи коју си изговорио, али ћу до смрти бранити твоје право да их изговориш!“, а у демократури многи данашњи вајни демократи боре се до смрти да ти ускрате сваку ријеч и сваку мисао!
Платоне, ти рече: „Праведност је врлина великих људи.“ Кад би данас био жив ти би рекао: „Неправедност је врлина малих људи!“
Кажу да си рекао: „Човјек је биће у потрази за смислом“. Данас би ти рекао: „Нечовјек је биће у потрази за бесмислом!“
Драги Цицероне, ти написа „ Гдје то има достојанства ако нема поштења?“ Нијеси био свјестан колико ћеш бити прозорљив. Као да си ово написао данас, а не прије 2128 година. Сигуран сам да би ипак данас написао да су отјерани у емиграцију и достојанство и поштење!
Аристотеле, данашњи политичари потврдили су на својим примјерима твоју реченицу „човјек је по природи политичка животиња“! Зато су нам данас сви парламенти зоолошки вртови!
Платоне, данашњи народ и данашње политичаре препознајемо у твоје двије реченице које гласе: „Мудри људи говоре зато што имају шта да кажу. Будале зато што морају нешто да кажу“!
Демокрите, данас имамо превише свезнајућих незналица јер нису поштовали твоју лапидарну мисао која гласи: „Не труди се да знаш све, да не би у свему постао незналица“!
Мудри Аристотеле, ти рече: „Ко не може живјети у заједници, или је чак не треба, јер је сам себи довољан, и према томе је или звијер или бог“. Данас су највећи скотови умислили да су богови! И сви они Бога најчешће помињу у најсочнијим псовкама!
Часни Лудвиг Андреас фон Фојербах у исповједном тону рече: „Моја прва мисао била је бог, друга дух, а трећа и последња човјек“, а данас је човјек неправдано уздигнут у лажну божанску висину која је, у ствари, људска низина, и таквом човјеку бог је последња рупа на свирали на којој (рас)човјек свира властити посмртни марш!
Публије Вергилије, ти рече да „Бог гледа чисте руке, а не пуне“. Заборавио си да споменеш чист образ, јер кад је образ чист онда су и руке чисте!
Поштени Дени Дидро, на свом примјеру си потврдио властите ријечи да честитог човјека поштују чак и они који то нису!
Франсоа Мари Аруе Волтере, комплетно знање свих данашњих политичара налази се у твојој упитној реченици „Није ли политика заправо само вјештина да се лаже у прави час?“ и они су ти својим примјерима дали потврдан одговор.
Добри Хераклите из Ефеса, имам утисак да си управо данас, а не прије 2600 година, написао да су „очи и уши зли свједоци ако имају варварске душе“, јер баш данас је варваризам највећем дијелу човјечанства аутентична карактерна особина.
Јуродиви Фридрих Ниче, грешком си служио у пруским снагама као медицински саветник умјесто да си био психијатар кад си прије 150 година написао лапидарну реченицу: „Свако посједује управо онолико сујете колико му недостаје разума!“. Управо неразумни и сујетни дрипци данас сваку државу претварају у државну страву!
Добри Марк Твен написа да идеалан живот чине; добри пријатељи, добре књиге и чиста савјест. Данас би га негирали сви који живот претварају у програмирани хаос, лажни пријатељи који су истински непријатељи, који читају негацију књига и којима је савјест прљавија од мутне каљуге на изрованом путу.
Одломак из књиге ТАМО ОНИ