а тек унуцима утрну зуби.
(Свети владика Николај Велимировић)
Дотакли смо дно
У сваком смислу и погледу
А дно духовно и морално празно
Па звечи и јечи на све стране
Не знамо ко смо, шта смо
И одакле смо
Куда да кренемо, сада
Када је “Месец у Меркуру”
Како нам рече премијерка
У путујућем циркусу,
Пре неки дан
“Градимо путеве”
Које путеве?
Путеве зла и “нове нормалности”
А ни трећу нисмо освојили
Путеве пакла за Народ Сербски
Досегли смо дно дна
Али шупље и празне главе
Не могу то да виде и схвате
Јер лебде у заблудама
Свог залуталог ега
Њима је дно кров
Са кога падају хеликоптерске паре
И дрога која је преплавила Србију
“Систем није заказао”
Рече премуд(р)а премијерка
И потпуно је у праву
Систем је отказао
Систем се срушио
Отказао је ум и заум
Оказали су свест и подсвест
Да би се доказали безум
Размажених и разузданих
Татиних и маминих синова и кћери
Који су отели државу од народа
И сада њихови разуларени потомци
Пуцају у њено срце
Затајио је глас разума
Заћутало Православqе и Светославље
Истрчали су издајници
Као хероји Новог доба
Велича се ругло и свака сподоба
Нестали су манири и пажња
Увенула љубав и лепота
Секте плету паукове мреже
У којима зао збуњеног веже
Ноћ вештица, разни ријалити
Параде срама, гологуза панорама
Сатански перформанси Марине Абрам...
И иновације изумитеља Жељка
Коме академик додељује награду
Распојасана и разуларена водитељка
Скакуће по студију
И тражи мужа који }е јој поклонити
Стан, кућу и сат Ролекс
И вођино свакодневно обраћање
У својству месије светлости и таме
Заменили су образовне програме
Стигли смо тамо где смо кренули
Стигли смо пречицом на запад
Због “ћути, може и горе”
“Мене политика не занима”
“Сви су исти”
“Морам због посла” и сендвича
И сада када рафали психопата
Односе невине животе
Крив је неко други...
Оставке ћуте у шеширу јаросног вође
А он Вараон, разоружава народ
Не схватајући да су стреле истине
Најопасније оружје
Смилуј се Боже
На нас занемеле од бола и патње
И заустави страдање невиних
Амин
