Винстон Черчил! Адолф Хитлер! Јосиф Висарионович Стаљин! Јосип Броз Тито! Четири јахача апокалипсе срб(п)ске, који су, сваки на свој начин, допринели телесном и духовном ГЕНОЦИДУ над Србима у двадесетом веку!
Винстон Черчил!
-Поткупио је срб(п)ске официре да организују 27. март и одбаце уговор са Немцима, у коме је писало да „Немачке војне снаге неће пролазити кроз Југославију“! Мотивисао је срб(п)ски народ да стави своју главу на пањ, зарад европске и светске немоћи да се, у том тренутку, заустави фашистичка најезда! Последице 27. марта су два милиона побијених Срба од 6. априла 1941.г. до 17. јула 1946.г. до убиства безгробног ђенерала Михаиловића!
-Његови авиони бомбардовали су Србију од пролећа до касне јесени четрдесет четврте толико темељно, да су Србима и Србији нанели већу смртност, него иједно бомбардовање фашиста од 6. априла до краја рата!
-Док су војници ЈКВуО гинули да би британске и америчке пилоте спасавали из руку фашиста, комуниста, усташа, ханџара и бугараша, његови авиони би, долазећи по спасене пилоте на аеродром Прањане, узлетали пуни оружја, које су истоваривали комуно-партизанима, а онда празни слетали у Прањане! На питање како је то могуће, ниједан „савезнички“ официр у штабу ЈКВуО, нити иједан пилот, који је довезао празан авион, нису знали одговор?!
-На техеранској конференцији, Србоубица Черчил је изнео потпуно лажне податке о снази ЈКВуО наспрам комунистичке војске! Уз сваку комунистичку бројку је додавао по једну нулу на крају, а на питање свог мајора зашто доводи на власт комунисте, питао је: „Хоћете ли ви да живите у Југославији“?! Знао је да је Броз ПАПСКИ ЧОВЕК, челична рука у свиленој рукавици!
-Са Брозом је 14.августа 1944.г. био у аудијенцији код папе Пије 12, којом приликом је папа уручио Брозу списак од 33 (тридесет три!) захтева, које Броз мора да испуни током своје владавине, што је Броз, на Черчилово и папско задовољство и учинио! Иначе, Христос је распет у 33-ћој години живота!
-Знао је Черчил за усташки геноцид над Србима у Јасеновцу и осталим усташким логорима, као што је знао и за одмазду немачку над Србима „сто Србина за једног Немца“! Никада јавно није изговорио ниједну реч у заштиту срб(п)ства! Био је добровољни давалац срб(п)ске крви!
-О предаји комунистима команданта ЈКВуО, ђенерала Михаиловића, свог првог ратног савезника и првог антифашисту у Европи, нећу ни реч да напишем, све сам описао у свом роману „Муке по Чичи“! Смрт ђенерала Михаиловића је тровање крвне слике Србије!
Адолф Хитлер!
-Први човек нацистичке идеологије, духовни и крвни непријатељ срб(п)ства! „Човек који не пуши, не пије и вегетаријанац је, јер обожава животиње“, наредио је да се Срби убијају до истребљења, а када су се остаци краљевске војске окупили на челу са ђенералом Михаиловићем и почели да убијају Немце, наредио је оно што нигде није забележено: „ЗА СВАКОГ УБИЈЕНОГ НЕМЦА УБИТИ СТО СРБА, А ЗА РАЊЕНОГ НЕМЦА УБИТИ ПЕДЕСЕТ СРБА“!
-Наредио је да се Београд 6. априла сравни са земљом и наредио је да се народна библиотека, као чувар историје, науке и културе срб(п)ске, до темеља сруши и спали! По завршетку рушења библиотеке, на њеним остацима су се иживљавали фолксдојчери, који су, уз помоћ комуниста предвођених шефом београдске комунистичке организације Рифатом Бурџовићем, спаљивали делове библиотеке, пре свега КЊИГА, које пламен још није захватио!
-Иако су се његови официри згражавали над бестијалношћу усташа, никада ниједну реч замерке није упутио ни Павелићу, ни било ком Хрвату, који је суделовао у ГЕНОЦИДУ над Србима! Знао је да је Павелић њихов поданик још од 1926.г. када је постао део британске обавештајне службе, а знао је и да је Јасеновац у тој служби смишљен још пре рата!
-О логорима на Бањици, Сајмишту, Бубњу, стрељањима у Јајинцима и сличним ИЗЛИВИМА НЕМАЧКЕ НАЦИСТИЧКЕ КУЛТУРЕ, као и о чињеници да су само фашисти и комунисти имали логоре, излишно је да напишем иједну реч, то је посао историчара срб(п)ских, када се буду сетили да су Срби!
Јосиф Висарионович Стаљин!
Још 1928.г. Коминтерна, на челу са Стаљином, задала је први ударац срб(п)ском националном и биолошком опстанку! На конгресу КПЈ у Дрездену, југословенски комунисти су донели резолуцију у којој су главне тачке биле:
„Косово и Метохију треба вратити шиптарском пролетаријату“, (мисао из књиге Димитрија Туцовића „Србија и Арбанија“ из 1914.г.)“!
„Црну Гору треба одвојити од Србије“!
-Официри ГЕСТАПО-а, на челу са Химлером, боравили су у логорима КГБ-а у Совјетском савезу, где су учили како да се понашају према својим непријатељима. Комунисти и фашисти су примењивали исте методе у убијању непријатеља, а фашисти и комунистии су и једини имали логоре за своје непријатеље!
Дотични припадници ГЕСТАПО-а, на обуци у СССР-у, били су полицајци и у Вајмарској Немачкој и само су пребачени у ГЕСТАПО на обуку! Слично се понашала и Америка, која је сакрила многе немачке убице, на челу са Вернером Фон Брауном. Фон Браун је бомабардовао Лондон са ФАУ 1 и ФАУ 2, а онда је Американце одвео на месец!
Када су Равногорци у зиму четрдесет прве на другу притерали комунисте уза зид, стигло је Титу Стаљиново наређење да се повуку у Босну и Херцеговину, „у срб(п)ске средине“, где ће им бити сигурније, јер су хрватске и муслиманске средине непоуздане у борби против фашизма“! Тито и његови партизани су се повукли у „срб(п)ске средине у Босни и Херцеговини“, из заседе убијали једног или два Немца, а онда су Немци, у име одмазде, убијали читаво срб(п)ско село! Ни дан данас нису откривена срб(п)ска гробља, која су била последица партизанске небриге за срб(п)ске жртве!
На техеранској коференцији се Стаљин ниједном речју није супротставио Черчиловим лажним подацима о снази Титове војске, иако је одлично знао да је ЈКВуО у људској и свакој снази далеко јача у односу на партизане!
-Кад је Црвена армија пред јесен четрдесет четврте ушла у Србију, на Дунаву су их сачекали војници ЈКВуО, под командом пуковника Драгутина Кесеровића, орни и спремни за свакојаки сукоб са немачким фашистима.
„Ну, товариш полковњик, гђе партизање“, питао је маршал Толбухин Кесеровића, загледајући око себе и надајући се да ће угледати људе са петокракама на главама?
„Нема их четири године у Србији“, одговорио је пуковник Кесеровић уз још веће чуђење Толбухина и додао! „Разјурили смо их, само су зло чинили“!
Црвена Армија и јединице ЈКВуО, под командом пуковника Кесеровића, заједно су ослободиле целу источну и југоисточну Србију, да би ослобођење крунисали ослобођењем Крушевца 14. октобра и заједно се, команда ЈКВуО за источну Србију и команда јединица Црвене Армије, сликали на тераси хотела „Москва“ у Крушевцу. Фотографија, на којој су Кесеровић и Толбухин заједно, одмах после рата је ретуширана и на њеној новој верзији „није било четника“!
После два дана стиже директно Стаљиново наређење маршалу Толбухину „да се јединице ЈКВуО разоружају и предају партизанима“. Разоружано је 7.000 (седам хиљада!) бораца ЈКВуО и предато расинском партизанском одреду под командом Брадоње Јовановића (одреду јачине дванаест људи!), чији је комесар био Добрица Ћосић! НИЈЕДАН ВОЈНИК ЈКВуО СЕ НИЈЕ ЖИВ КУЋИ ВРАТИО, НИТИ СЕ О ЊИХОВОЈ СУДБИНИ ИШТА ЗНА!
-А кад је Црвена армија изашла из Србије, неколико месеци касније се родило неколико хиљада дечака и девојчица, чије су мајке биле скојевке, а очеви „незнани јунаци“! У срб(п)ском народу се и данас скрива истина, као да Срби не желе да се замере „руској и украјинској браћи, која је Србима силовала сестре и ћерке“ и да су им очеви војници Црвене армије, који су силовали срб(п)ске девојке по селима, а неколико десетина је силовано и у Београду, Нишу и Новом Саду. Када ово причам Србима, највећи број њих се понаша, као да би се, најрадије, извинио борцима Црвене Армије што им силоваше сестре и ћерке!
Да ли је у питању континуитет геноцида над Србима, не знам, али историчарима остављам да објасне зашто је совјетска амбасада у Београду 1981.г. подучавала Шиптаре да на својим будућим демонстрацијама узвикују: „Косова, репубљик“?! Вероватно из сличног разлога, због које су 1999.г. ушли у Приштину, па је неки месец доцније напустили! Не знам, Бог зна! Ја НИСАМ русофил, али бих волео да су Руси остали, бар у Метохији!
Јосип Броз Тито!
Србоубица који је „дизао устанак“ боравећи у вили Јаре Рибникар и живећи у њој, све до 15. септембра 1941.г., не марећи за чињеницу да је господин Рибникар поклонио Немцима „ПОЛИТИКУ“, чим су ушли у Београд!
Живео је „друг Стари“ са Даворјанком Пауновић, која је могла кћи да му буде, али, њој то није сметало, вероватно је више желела да се буди уз „озбиљног друга-револуционара, а не уз неког голошијана из Прлетовог тима младих шверцера“! А када се „друг Стари“ коначно упутио „на слободну територију“, тамо га је довео немачки Јеврејин Јаша Рајтер и ниједан Немац их није успут зауставио! Као да су кренули у шетњу, Броз и Рајтер су се неометано прошетали до западне Србије, а онда и даље кроз срб(п)ска села и насеобине!
-Кад се вратио у Београд у новембру 1944.г. месец дана по његовом ослобођењу, пред упарађеним Ранковићем, Кочом, Крцуном, Ђиласом и Пеком, који му је предао рапорт и осталим Србима је изговорио: „Србија нема чему да се нада! За њу неће бити милости“!
-За време рата га није бринуло „сто Срба за једног Немца“, он је само желео власт „под сваку цијену“! Када су га јединице ЈКВуО протерале из Србије, отишао је у крајеве насељене искљ,учиво Србима, онда би његови „револуционари“ убили Немца из заседе, а Немци би одговорили спаљивањем свих околних села! Насељених Србима!
Танасије Младеновић је песник, који је рат провео у Брозовом
штабу, а написао је много година касније.
„Свих седам непријатељских офанзива нису биле ништа
друго, до бежања Врховног штаба, да би се спасао Тито, који је издавао беспотребне наредбе о нападима на Немце, који нису давали никакве резултате, НИТИ СУ ИМАЛИ БИЛО КАКВОГ РЕЗОНА“!
-За усташке покоље није много марио, напротив, последњих месеци рата, пошто му је Црвена Армија ослободила све путеве ка победи, на све стране ја стрељао „заробљене четнике“, а срб(п)ске убице усташе, домобране, бугараше, ханџаре и балисте пресвлачио у униформе будуће ЈНА! Црвена боја крви постала је боја срб(п)ске смрти! Срби су му били, као део намештаја будуће маршалске канцеларије!
-Кад су комунисти ухапсили ђенерала Михаиловића и осудили га на смрт, па га и зверски убили, ни Черчил ни Стаљин нису нашли за сходно да упуте ниједну реч прекора Брозу и његовим убицама за очити злочин над првим борцем против фашизма! Није их занимала судбина Срба у комуно-Југославији, Срби су им били ВИШАК У РАЗМИШЉАЊУ о послератном, будућем „демократском свету“! ЈЕДИНО ИМ ЈЕ БИЛО ВАЖНО ДА СРБ(П)СКА ВОЈСКА НИЈЕ, ПО ДРУГИ ПУТ, ПОБЕДНИК У РАТУ! Черчил и Стаљин су имали друге планове са Србима, а те планове је разоткрила судбина Брозове Југославије!
-Боравећи шездесетих година у САД, срео се и са Иваном Мештровићем, који је био емигрант и изрекао: „Ја сам Србе уништио тако да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће ни постојати“! Броз се држао старе теорије: „Ако желиш да народу узмеш будућност, мораш му прво узети прошлост“!
Од краја Другог светског рата, Србима је наметнута општа ЛАЖ, као истина! Срби нису имали ни знања ни чистог мозга да одгонетну који мост прећи, а који за собом спалити! Срби су се отуђили једни од других, смишљени су Црногорци-Монтенегрини, муслимани-Бошњаци, Македонци (сада северни!) и, наравно Срби-атеисти! Срби су постали народ за који постоје три ствари, којих се већина плаши: да верују, да говоре истину и да буду оно што јесу!
Ово сам све испричао и исписао, јер се прошлост не може поправити, али се будућност може упропастити! Срб(п)ску будућност може одгајити само повратак истине у срб(п)ско сећање и памћење! Повратак истине је најкраћи пут за обнабвљање срб(п)ског Тросвета, света поштења, света образа и образовања и света незаборава! Срби морају даље срб(п)ским путем, искључиво срб(п)ским корацима у срб(п)ски свет!