отимају слободу, од Господа ми дату.
Траже да ми сећање на претке избледи,
достојанство би моје да згазе у блату.
Рекоше: хумани су, борци за људска права,
да је демократија њихова живота оличење.
А та је демократија хиљаде одрубила глава,
човечанству наменила највеће понижење.
Истином се куну, а поганим устима лажу,
блудници и братоубице, творци гиљотине!
Разметљиви и бахати хвалисаво кажу,
то су њихове најсветлије тековине.
Нападају нас Боже, због наше доброте,
под претњама нам свака зора свиће.
Зауздавају нам мисли, усмеравају животе,
робље од нас чине и моралне слабиће.
Уједињени богомрсци, слуге нечастивога;
заједница грешника Нови Вавилон диже.
Анђели плачу над судбином рода мога,
јер нас одбожене Божија казна стиже.
Отворили смо врата седмоглавој звери,
одрекли се Бога, одбацили веру нам стару.
На ломачу мржње набацасмо Царске Двери,
да их Евро-паша спали на Врачару.