„Куго људска, да те бог убије!
Али ти је мало пô свијета,
Те си својом злошћу отровала,
Но си отров адске своје душе
И на овај камен избљувала?“
(П. П. Његош)
Кад од Срба одговор добише,
Од радости НАТОВЦИ скочише,
Стари лисац Солана Хавијер,
Скочио је ко' рањена звијер,
И показ'о своје право лице,
Прикривеног масовног убице.
„Послушајте моји соколови,
Пропали су мирни преговори,
Сад оружје треба да говори.
Па призива Кларка генерала,
Обећа му чинове маршала,
Генерале ево шансе теби,
Коју нико пропустио неби.
Авионе и ракете спреми,
Још вечерас на Србију крени,
За три дана са земљом је сравни,
И уништи тај народ огавни.
Немој бират' циљеве ни мете,
У колијевци бомбардуј и д'јете,
Да ни трага од њих не остане,
Нек небеско царство одсад бране,
Са сјенима нашим нек' се бију,
Нека шире небеску Србију,
Нека тамо бескрајно србују,
И проклињу мајчицу Русију,
Што не хтеде да их она брани,
Већ се нашој приклонила страни.
Мој соколе и натовска дико,
При томе ти неће сметат' нико,
Русија је још на кољенима,
Са тешким се бори проблемима,
Спречићемо да се опорави,
Сан о царству руском заборави.
И њу ћемо убрзо разбити,
На московско књажевство је свести.
Дипломатски Кина реагује,
Ко бајаги да нас критикује,
Ал' не смије да се супротстави,
И њој Тајван сад ради о глави.
За сада је нећемо дирати,
Њен ће систем сам се урушити,
Комунизам ни ту нема шансе,
Кинези се труде да га спасе.
Индија је потпуно по страни,
Саму себе не може да брани.
Већи дио исламских земаља
С радошћу нас сада подржава.
Све западне земље захтијевају,
Потпуну нам подршку пружају,
Да казнимо коначно Србију,
И срушимо ту Југославију.
Да албански народ заштитимо,
Косово му на управу дамо,
Заувијек Балкан умиримо,
У оазу мира претворимо.
Рад' заштите права и слобода,
Угњетених мањинских народа,
Рушићемо режиме деспотске,
Успостављат власти демократске,
Које ће се на нас ослањати,
Подршку нам лојалну пружати,
У стварању новога поретка,
Богатијег и модерног свј'ета.
Ето момци укратко програма.
Све је сада у вашим рукама.“
..........................................................
Мркла ноћ је, још мјесеца нема,
На небеском своду задријема,
Од жалости шта чине „Натовци“
По Србији земљи мученици.
………………………………………
Аутентични звук сирене за ваздушну опасност од 24. марта 1999.
Фотографије бомбардовања и немилосрдног разарања цивилних објеката… (школа, болница, електро мреже, инфраструктуре, водоводне мреже, радио и ТВ кућа) – ријечима нити било каквим стиховима се то не може изразити…
У Београду,
28. јуна 1999.