Изабрани уштрокаве руке од свиле
сваки пут када дотакну образ
Не од ораница које потопи киша
Као да свиње не воле блато.
Омаж
Себи
казују често
Носе у џепу маказе за стрижбу
Свакој по комад за капут од вуне
Пред шталама лавље бисте ричу
За тор овца плаћа рачуне
лако је онда спознати свињу
Збрине искључиво своје младунце
колико год папцима да пропне
Никад не може
погледати у сунце
Живи и ствара поезију дијагнално другачије
преламајући се из белог у бисерно бело.
Члан je удружења песника Србије ПОЕЗИЈА СРБ
И удружења књижевника БРАНКО МИЉКОВИЋ из Ниша.
Своју поезију објављује на дигиталним платформама и часописима.
(Поезија СРБ , Суштина поетике, Слобословље и др.)
Ванбрачно је заљубљен у писану реч.
О брезама као и о себи говори у стиховима.