 |
| Енглеска култура |
У паклу су службени језици енглески и хрватски!
Овај свет, један за све, често је свет у коме сви трпе једног, а један не трпи никога! Све што чини тај што никог не трпи је да сваки човек буде пред њим снисходљив, као сирома' пред порезником!
Ово је време владавине људи, који овај ненавиднички свет деле на свет победника и свет поражених! За њих је Христос поражен, распет је, испљуван, понижаван, па вековима ниподаштаван! Закон је у сили, сила дели правду, сила Бога не моли...!!! Ови људи су владаоци времена у којем је врхунац духа култура смрти!
Британнци су носиоци духа културе срб(п)ске смрти!
Нема музеја богатијег експонатима на свету од „Музеја опљачканих вредности“, који се зове „Британски национални музеј“! Нема веће скривене светске лажи од скривене истине о логору Јасеновац!
У паклу су службени језици енглески и хрватски!
Осим што су постали власници опљачканог светског и, између свих и срб(п)ског, материјалног културног блага, Британци су постали власници и опљачканог светског, али и срб(п)ског културног блага, између осталог и права на истину, сводећи светску истину о Србима на белосветске одвратне и мизерне лажи.
Док нису комунисте прогурали у први план борбе против фашизма са којим је комунистички свет до јуна 1941.г. био савезник, Британци су хвалили борбу ЈКВуО и помагали, не баш материјално, али вербалном подршком, свакако. А онда су одлучили да им је Тито ближи, него Србин Дража. Чак и у операцији „Халијард“, од стране ЈКВуО, спасавања савезничких пилота, британски и амерички авиони су слетали на аеродром Прањани да би одвезли спасене пилоте! Слетали су ПРАЗНИ!!! На питање војника и официра ЈКВуО, међу којима је био и мој отац, који је седамнаест ноћи држао стражу у Прањанима, како је могуће да нису са собом донели ниједну пушку и ниједан метак, одговарали су да су из својих база полетали пуни оружја, које су истоваривали комунистима-партизанима, из чијих руку су, као и из руку Немаца, усташа, ханџара и бугараша, војници ЈКВуО, буквално, отимали пилоте, гинући у свакој борби за њихово ослобођење.
По старој срб(п)ској изреци да „само мало квасца закисели свако тесто“, тако су Британци и Американци, на бази „демократије и људских права“, а уздуж и попреко рокен-ролом и џезом, одгајали извесне Србе-комунисте по рецепту Ватикана, што је значило заборав и основног начина опхођења Срба међусобно!
Срб(п)ски ненавидници су после рата, кад комунисти дођоше на власт, старосрб(п)ско-православни поздрав „помаже Бог“, заменили за поздрав „здраво“, а њихови потомци су постали још напреднији и „модернији“, па су поздрав „здраво“ заменили поздравом „ћао“! Термин „ћао“, у преводу са латинског језика, значи „роб сам“ - „ваш сам поданик“ - „служим вам“! Ту реч је изговарао римски плебс разговарајући са богатим Римљанима! Британци су свели Србе на комунистички плебс!
Краљевска срб(п)ска војска се међусобно поздрављала са „помоз' Бог, јунаци“ и отпоздравом „Бог ти помог'о“, а данашња републиканска Србија се обраћа сама себи са „здраво“!
Док ово пишем, паде ми на ум дечак из 1946.г.! Шта зна дете...? Тај дечак је сада „маторац“, има, дај Боже, унуке чије родитеље помаже плаћајући им струју у зимским месецима или у пролеће купујући унуцима прво воће, јер је дедин воћњак пропао шездесетих, кад му је умро отац, а убрзо и мајка! Комунисти су му тату и маму, као и њега и сестру, из простране прадедове куће и неколико десетина ари окућнице, четрдесет шесте иселили у град, у мали стан од четрдесетак квадрата! И, спомиње друга Тита, тада је било свега, сви су плаћали струју и имали прво воће за унуке.... били живи баба и деда, па имали воћњак, а у воћњаку кајсије, трешње, брескве, јабуке, крушке, шљиве, дуње...! Шта данас има „маторац...“?!
Дечак није разумео лажи око себе, а сада се као „маторац“ саживео са лажима да постоје Хрвати, Црногорци, Монтенегрини, Македонци (северни!?), муслимани-Бошњаци. Ни као дечаку, ни као „маторцу“ нико му није испричао:
„Секретар архива бечког двора Лајош Талоци, умро 1916.г., оставио је дневник у коме постоји и реченица: „...и тако смо ми, Ватикан и Бечки двор, решили 1836.г. да стварамо хрватски народ...“!
А ни дечак ни „маторац“, наравно, нису могли знати ни следећу причу:
„Пред Први Балкански рат, у немоћи да очувају Веру и породицу, многе косовско-метохијске проте су прешле у Ислам!
Прота Милутин Јакшић из села Пантина, које је три километара северно од Вучитрна! Прота Јован Аксић из Старог Трга! Чувени србички прота Радослав Даниловић!
ПРОТА ДАНИЛОВИЋ ПОСТАО ТАЋИ! Прадеда Хашимов!
Документи постоје у Хиландару и у Анкари, у Турској“!
Монтенегрини (који су, већином, потомци италијанских окупатораских војника и младих Црногорки!) и сви околни над којима је извршен терор дисциплине кичме су елементарна непогода на срб(п)ском небу! Један су од неколицине народа, који желе да је њихов језик страни језик за нас Србе, а ипак свој матерњи језик изговарају на срб(п)ском језику! Црногорски језик је једини језик који се учи на страном - српском језику!
Новорођени Монтенегрини су генијалци, они су једини народ на свету, који од рођења говори страни језик! СРБ(П)СКИ!!! Његов монтенегрински језик је једини језик на свету, који се предаје на страном језику! СРБ(П)СКОМ!!!
Ранко Никичин Булатовић, професор андрагогије на Философском факултету је мој вишедеценијски кафански другар и пријатељ! Потрефило се да је његов брат од рођене тетке, Бранко Пјешчић Брка, био мој професор логике у трећем, а философије у четвртом разреду Тринаесте београдске гимназије. А потрефило се и да је њихов брат од рођене тетке, мој литерарни и животни узор Матија Бећковић, који је својом рецензијом, подржао моје писање о мукама ђенерала Михаиловића!
Никада нећу заборавити наш сусрет у клубу „Дно живота“, дан по „Миловом антисрб(п)ском ненавидничком референдуму“ у Црној Гори. Обојица смо се сложили да Мило то чини, јер му је предочено „Хаг или да сарађује“ и он је одбрао издајство! Био је скрушен, сетан, али љут до небеса. Ранко ми је тихо говорио:
„Десанка је писала да је „душа чудна ствар, нико не зна где се налази, али, зна како боли“! Е, сад сам ти ја у таквом стању, боли ме душа! Чини ми се да ми се уздах од небеса одбија, да ми мој Никица душу од бола одвраћа! Нико од нас Срба из Црне Горе никада није гризао нокте од нестрпљења да се врати у завичај! Али, живели смо с причом о завичају, као мој брат Матија и ја о нашим Ровцима! Записано је у времену: „Нијесам Црногорац што сам Србин, него сам Србин, што сам Црногорац! Србин сам, јер сам Црногорац, Црногорац сам, јер сам Србин! Србин сам по рођењу, а не по професији и то је једино чиме се поносим и које ми је таман довољно добро“! А сад, шта је било, било је, а шта ће бити - биће! Све је боље што је било, а најбоље је оно што никад није било“!
Ранка, мог пријатеља, одскора нема! Одомаћио се на небу, па се и не јавља! А био је домаћин, у његовој кући си послужен краљевски, из његове памети си могао да учиш бесконачно, а из његовог погледа си могао Ровца да видиш, као на длану! Постоје људи, који су обични, а посебни! Један од њих је био и мој Ранко, дабогда га Христос у своје хаљине обукао!
Толика количина конвертитства у деловима срб(п)ства је последица незнања, како би Срби рекли: „Брану руши јака вода, а човека тешко незнање“!
Ненавидници мог порекла, хватајући се у коло незнања, чак и са неумницима разноразних династичких гарди, веровали су и стали на чело духовних института за отимање срб(п)ског језика, Вере и нације и своје порекло траже и налазе у антисрб(п)ству, које је сво саткано од ненавидничке мржње према родној колевци!
Хрвати су посебна патолошка прича! Љути на себе, јер знају да су срб(п)ско племе, преобраћено у „римокатоличко пучанство“, мржњу искаљују на своје порекло! Хрвати и, уз њих, Тито, начинили су у двадесетом веку злочин без казне!
Тито је радио на смањивању броја Срба - „првобораца“! То је био и један од разлога за стварање Голог отока! Павелић је створио Јасеновац, а Тито Јасеновац на мору!
Идем и корак даље: „БОГ“ - трословна скраћеница за хрватски геноцид над Србима! Прва акција - „БЉЕСАК“ - значила ја чишпћење западне Славоније од Срба! Друга акција - „ОЛУЈА“ - значила је протеривање Срба из Хрватске! Трећа акција - „ГРОМ“ - остала је као резервна варијанта, ако „Бљесак“ и „Олуја“ не ураде планирано!
Хрватски фашисти, усташе, мртвачки покров историје Европе, савршени, лаковерни нацисти, који се преко ноћи претварају у звери, убијају старце и старице, убијају бебе и децу, која су тек проговорила, а убијају чак и остављене животиње и пале напуштене срб(п)ске куће! Они су у очима бедне Европе „борци за слободу - домољуби“! Кво вадис, Европо?!
Кад год срб(п)ском свету замирише невоља или му мука и мучнина спопадну дух, дах и тело од ненавидништва људи, срб(п)ски народ бежи у цркву! Исто или слично нам се догађа кад нас спопадну страх, стид или срам! Страх чува границу споља, а стид и срам чува нас од нас самих! И тада, несвесно, бежимо у цркву, кријемо се да нас нико не види, важно нам је да се сакријемо од људи, а за Бога баш нас брига! А ОН види све, чује све, зна све!
Оно што ме мучи је да не постоји школа у којој се учи „како бити богат“ или бити „добар родитељ“! Бити богат значи живети за себе и са самим собом, а бити „добар родитељ“ значи себе дати чеду своме, живети за њега и са њим! Бити богат значи ненавидничку жељу за „себе богатијим“, а бити добар родитељ значи „бити богатији“ за поклоњени дух, дах и душу телу онога, за кога живиш и са ким живиш!
Уз Британце, који за Србе кажу да су „љути националисти“, увучени су у шаке Ватикана и Американци, који „шаком и капом“ дарују свет својом „демократијом“! Милиони људи су даровани „демократијом ракета“, преко Кубе, Вијетнама, Панаме, Кореје, до Афганистана, Сирије, Либије и Србије!
Најзначајнији амерички проналазак (измишљотина!) друге половине двадесетог века је теорија завере! Од сваког свог злочина Американци се бране пред сведоцима и тужитељима постојањем теорије завере против њих!
Моја баба Загорка је знала да изговори: „Да сам јуче умрла, данас не би знала...“ и та је њена мисао остала и мени занавек. Нешто размишљам: кад умреш, не знаш да си умро и није ти тешко! Тешко је другима! Тако је и кад си глуп! Другима моја глупост „иде на ганглије“! Не питај себе шта је горе по оне, који те воле: да си мртав или да си глуп?! Себе не питај, ко себе разуме?! А за теорију завере имам симпатичну причу!
„Скупило се друштво кокошака, па се једна обрати свима:
-Народе, верујте ми, кад вам кажем, људи праве супе и печење од нас!
Тада скочи друга кокошка, па се раздра.
-Јао, ти и твоје теорије завере“!
Ја се трудим да друге разумем, зато и мислим да сам разумео шта хоће и желе Хрвати, па им са разних страна говорим и пишем: „Браћо Хрвати, „Србе на врбе“ је јалов поклич! Врба није поуздано дрво за вешање, ломљиво је, не подноси терет“!
НЕ ПОСТОЈИ ЧОВЕК, А ПОГОТОВУ СРБИН, КОЈИ СЕ ОБЕСИО НА ВРБИ!
Србин је човек, који не може да се концентрише на самоубиство, нема кад! Спопадају га разне концентрације, а највећу концентрацију Србин има кад сипа ракију из бурета у флашу, па проба гутљај, прекрсти се и закуне: „То што будем, то ћу и бити!
И увек, кад се сетим Хрвата, сетим се и муслимана-Бошњака, људи нашег корена и крви! Најтрагичнији дан, који је претходио србским страдањима у двадесетом веку, који се догодио пре атентана на Витешког Краља и злиочиначког убиства команданта ЈКВуО ђенерала Михаиловића, био је дан убиста вожда Карађорђа!
Милош је ставио турбан на главу, почео да „вода опанке“ и љуби везирске скуте, а Ислам се одомаћио међу Србима, постао део новог националног идентитета многих срб(п)ских великаша! Србија је постала држава! Од Београда до Крагујевца...!!!
Да је Карађорђе остварио циљ, због кога се вратио у Србију, вероватно би изгинуло више Срба, него под Милошем, али, данас на Балкану, не би било Шиптара, а ни Ислама уопште!
Деведесетих, кад је почео распад Југославије, мој Драгомир је свакодневно пратио и хрватску штампу и телевизију и у једном тренутку је уздахнуо: „Ех, ко је нама Србима крив што за време Другог светског рата „ћетници“ нису ни умели ни знали да кољу као усташе, јер да су знали, данас би „од Вардара, па до Триглава, од Ђердапа, па до Јадрана“, живео само срб(п)ски православни свет! Не бисмо се саплитали о сопствене ноге! Овако, ми Срби пострадасмо“!
Ко год шта мисли о овој Драгомировој замисли, једно је сигурно: усташе су данас владари Хрватске, а „ћетници - кољачи“ за многе Србе!
И, тако, док пишем о конвертитству и разним негдашњим Србима, пада ми на памет да је Сава Текелија изговорио пре двеста година: „Маните се тих назива: Босанац, Далматинац, Србијанац, Црногорац, јер ће неко наћи оправдање да, од тих покрајинских назива, направи посебне народе...“! Знао је Сава Текелија из каквог је народа и какви су делови народи из његовог народа!
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Члан је савеза композитора (СОКОЈ-а) и члан Удружења књижевника Србије (УКС)!
Написао је поетско-прозни саборник Соња, у мојој души (2006.г.), збирку прича Кафански саборник (2008.г.), збирку кратких прича Баирке (2010.г.), назване по Баиру, митровачком брду за размишљање, а потом је написао и међу Србе издао косовско-метохијско четворокњижје Неопојани, романе: У отаџбини, без отаџбине (2008.г.), Жртвовани (2010.г.), Три дуката (2011.г.), Плави вагон (2012.г.)! Уследило је четворокњижје Суданије, романи: Лајање на псе (2013.г.), Фердана (2014.г.), Орлови бели, орлови црни (2015.г.) и Непоменици (2016.г.)! А онда је дошло на ред и треће четворокњижје Боготражења, романи: Подушја (2017.г.), Причешћа (2018.г.), Србовидник (2019.г.), Ненавидници (2021.г.)! Објавио је 2020.г. први роман вишекњижја Расрбљени, Погурај ветар! Објавио је 2020.г. и роман Муке по Чичи! А 2022.г. издат је роман из трилогије Србоверја, Изванљудници! Штампане су и у свет издате и две књиге његових колумни из писаних медија Нисмо ми од јуче, прва књига 2019.г., а друга 2020.г.
Зоран Д. Милојевић је лезитраве (априла) 7525.г. по србском календару (2016.г.), добио Андрићеву награду, Високо интернационално признање за животно дело, коју додељују Академија Иво Андрић, Удружење књижевника Србије, САНУ и министарство за културу Србије „за романе у којима приказује време, у којем је политика, зарад лажног мира на Косову и Метохиј, жртвовала интересе српског национа“!
Живи и ради у Београду!