и пипнуо друштво одабрано,
ал' сам конт`о: путем Интернета
ако ланеш - мало коме смета.
Преварих се,
јер - не лези, враже -
нема гдје ме од јутра не траже.
Још се „Фејсбук“ охладио није
кад ето ти кући милиције...
Нашли су ме на мјесту злочина:
на „Фејсбуку“ како кршим закон.
„Крив си, црве,
кривљи него Дрина;
судиће ти судац звани Дракон“.
Мало су ме тапшали по глави
и мјерили ребра с пендречином
да потпишем затим су ми дали
да прекидам с злочиначким чином.
На суђењу пороти се оте:
„Срам те било за оне грозоте.
Закон каже да је клетва тежа
ако стиже са друштвених мрежа.
Откуц'о те пријатељ из групе -
онај што је у звијезде те ков'о.
Наши момци сада редом купе
сваког оног ко те је лајков'о“.
PS:
У затвору већ четири љета
пишем молбу за гријеха опросте.
Нећу више преко Интернета
да баљезгам реченице просте.
Иза жице сад из празне пуцам
и рецкама мјерим дана проток
од свег секса само камен туцам
њима море нама Голи оток.