Када јутром сунце сине
Моје парче неба прича приче
Тајанствене далеке
Бојом белом испресецане
Током дана
Ме боја плава
На радост сећа
Онде где ме пече
Радосно ми нешто лепо рече
У облацима видим нешта велико
Тајанствено далеко
Мирно плове по плаветнилима свода плавог
Зрацима сунца обасјаног
Тајанствено саздавајући живот око себе
Седео бих тако и гледао
Док је ветар по облацима делао
И разне им облике правио
И питао се куда плове
Пратећи дане нове
На небу љубави среће и сна
Саздата је радост пролећна рана
Што га сунце обасја
А сада тамо скроз иза
На хоризонту високо се сиви облак приказа
Он кишу љубави
За цветање пролећа раног доноси
2.
Из даљине светлост града кроз савијене брезе води
На прозору код мог стана
Чекам да се љубав роди
Ону љубав што је мени дана
И све лепе приче ноћи
Што се успут дале срести
Теби ћу под јастук донети
Тебе ћу увек волети
И кад зора свежа јавити се нама хоће
Под прозором нашим вирне
Гледам осмех моје среће
Да ме у висине љубави вине
Гледам очи ове миле
Трагом их звезда зовем
Тамо спавају оне брижне
Чекајући да им дођем
Тамо испод оне звезде
Донећу ти јутро мило
Тамо мисли моје језде
Тамо спаваш сада брижно
3.
Ноћи ове
Зову зоре моје
Звезде ове
Знају путе моје
У отаџбини
И дедовини
Зором сунца
Снаге доста
Свежине тамо за ме оста
На прполанку
И шумарку
Код извора
Код жубора
Даљем поља и ливада
Даљем срца и сећања
Чека мене снага моја
4.
Сунце греје
И све ми се смеје
Сунце сија
Милина прија
Сунце блиста
О погледа чиста
Пољане чисте
Погледе животне бистре
И воле се исте
Скупиле се све
Пролећне искре
И ови бисери
Су свима по мери
Све је у спокоју неизмерно
Намеће се ненамерно
Нуди се Смерно
Да се воли верно
Љубави дајем
И снаге предајем
Лепе снове снујем
Њих и поштујем
Са срећом се састајем
Боје пролећне одајем
5.
Српскоме народу
Звезда једна циља
Моме роду
Ниједна није миља
И одаје оду
А мисао се довија
На небеском своду
Звезда ова сија
И даје као бистру храну и воду
Оно што души прија
Дајте нам праву заставу
Права наша недирајте
Државу праву уставну
Тај пут непрекидајте
Грб старих Немањића
Туда наши пути воде
Борба наших Бранковића
Скроз до правде и слободе
Око наших манастира
Кроз све путе планинске
Нек Господ подари народних пастира
И мисли горске
За долине зелене
Душанов законик
За равнице поносне
Свој правди поклоник
Река наших током
Наш родослов
Срца пуног оком
И народни благослов
Народу правде
И живота нам богомданог
Све лоше нeka стане
Нама преданог
Нека онда крене
Љубави и среће
И да престане радост да вене
За догађаје неке веће