Перо у његовој руци јауче од срамоте.
Најприје бјеше студент
Данас је најстарији студент
Београдског Универзитета
Као студент по налогу Удбе
Кресао је министарку културе
Дупло старију од њега
И за ту јебачку услугу
Од Удбе је добио стан
И данас у њему живи
Од тантијема животари
И уз то животињари
Тамо оног еротског часописа
Са голишавим старлетама
А данас је вјерник
Већи од самог Бога
У завичају скупљао ријечи
За које је први пут чуо
Онда их мућкао
Овако и онако
Тако и тако
И незнавене будале
Полуписмене, неписмене
Па и оне писмене
На жалост и срамоту
Кажу да је већи од Његоша
Најмање дупло
Ако не и више
Јер шта је један Његош
У односу на онога
Који плагира Милушу Крцунову
Иконију Ђуканову
Кићу Горчинову
Румицу Максимову
Па Мојаша Обреновог
Шалету Тодоровог
Зарију Видаковог
И ко зна још колико њих
Који не знају шта је „Круг двојке“
Са Црногорцима, Личанима, Херцеговцима
Којима је страна свака клановштина
Један из тих кланова
Најпрепознатљивији је камелеон
Подобан свакој партији
И партијској мафији
Члан је свих комисија
Свих жирија
Дијели награде шаком и капом
Пробисвијетима неписменим
Полусвијету полуписменом
Као осведочени Удбаш
Постао је монархиста
Већи од свих краљева
Кад ме питају о коме је ријеч
Једноставно одговарам:
Тањевина Никоговић