Како човек може после толиког разарања и убијања да остане исти?
Не може. Мора да се претвара из дана у дан док не ублажи сва та мучна сећања. Лавице обезбеђују плен чопору и у комуни подижу младунце.
Размишљао је о својој жени. Пословно. Натегнуто. Неживотно. Размишљао је и о њој. О лепоти уживања, о њеном миомирису. Уплашио се одједном сопствених осећања. Иста жвака код свих њих усамљеница. Полако му значила, не више само једна у низу. У војсци је свако био свестан важности конзумирања дневних оброка у приближно исто време. Начитана. Давала му одличне савете, додуше вређала га и на пасје име, јер му очито није била приоритет, али се макар науживао. Зелена униформа, обука, тешка, захтевна, очврсне човека. Није осећао грижу савести.
Рат различито утиче на људе, али увек остави последице, неке су видљиве, неке су невидљиве. Црвена је боја крви, али и боја љубави. Борбена дејства су се захуктавала из дана у дан. Мислио је на сина, који ће га једног дана наследити, на прилике, пропуштене, а можда и заувек изгубљене. Много је постигао, осећао је повремено невероватно задовољство, а онда опет невероватну, тескобну празнину.
Човек постаје све гори што више зна, све гладнији, све неумеренији. Да се држао просечног живота, можда би и све остало било просечно, а незадовољство опет надпросечно?! На то питање никад нико неће моћи да му да одговор.
Јутро је протекло у напетом ишчекивању напада непријатеља. Желудац га упозорио да ће се нешто страшно десити. Чуо је познати звук, али овог пута сувише близу. Знао је да га само још секунде деле од удара разорне ракете. Помислио је на синовљево име и на њене прелепе очи. Да ли су биле плаве или зелене?!
94.ти улазак у антологију
( мај 2023 )
Библиотека
САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ
књига 461
НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ 2022
(Приредио Ђорђе Оташевић)
АЛМА, Београд 2023