Сиви облаци на небу носили су са собом кишу. Њој ће се радовати цветови што нам миришу и на лепоту својим цветањем указују.За само неколико минута дивно ће све да замирише и свежина ће нека да нас зове да се добро загледамо и преиспитамо у таквом амбијенту. Да, да се преиспитамо, да чујемо овај зов љубави, радости и цветања живота. Када би тако неки случајни пролазник имао времена да се замисли да мало седне и да се и он загледа у ову тајну, тајну цветања живота и радости коју она са собом носи. И тада би тај случајни пролазник, тај путник на мору судбине, ношен бурама бивствовања, могао да одахне. Могао би да одахне уз мирис, лепоту боја и да удахне свежину.
Онда би он хтео не хтео морао да преиспита своје животне путеве. Можда би се онда и мало збунио, осетио изгубљеним и залуталим у својим тежњама и јурњавама. А онда би требало само још пар пута да баци поглед, рецимо до оних белих рада тамо или до оних љубичица...а пој птица би га даље водио тим путем...и онда би му свежина рекла да је он ипак на правом путу, да не брине...рекла би му да погледа, да види да где год иде и без обзира на разлог који га тера на пут и борбу да се не брине...да погледа боље, помирише и осети. Живот цвета свуда и пратиће га на његовоме путу где год ишао...и онда би путник могао безбрижно да настави да баш као онај бели облак од малочас негде тајанствено крене даље, у цветања идеја и доживљаја. Кишом свеже заливена трава је светлуцајући на сунцу салутирала путнику...а сиви облак је наставио даље...
Онда би он хтео не хтео морао да преиспита своје животне путеве. Можда би се онда и мало збунио, осетио изгубљеним и залуталим у својим тежњама и јурњавама. А онда би требало само још пар пута да баци поглед, рецимо до оних белих рада тамо или до оних љубичица...а пој птица би га даље водио тим путем...и онда би му свежина рекла да је он ипак на правом путу, да не брине...рекла би му да погледа, да види да где год иде и без обзира на разлог који га тера на пут и борбу да се не брине...да погледа боље, помирише и осети. Живот цвета свуда и пратиће га на његовоме путу где год ишао...и онда би путник могао безбрижно да настави да баш као онај бели облак од малочас негде тајанствено крене даље, у цветања идеја и доживљаја. Кишом свеже заливена трава је светлуцајући на сунцу салутирала путнику...а сиви облак је наставио даље...
А мириси раног пролећа саздавали су опет све окололо.Саздавали су правили и будили уснулу природу из ничега у широк дијапазон живота и боја. Почиње, полако долази, долази пролеће. Тим дешавањима је био саздан и наш живот и наши осети. Врата те тајне широм су се отварала за све. И сви су свесно или несвесно урањали у ову тајну. И после сусрета са њом бивали би бољи, иако тога на први поглед нису били свесни. То чудо је се дешавало онако како то иначе са чудима бива. Несхватљиво и у тишини. Човек би могао да осети само побољшање, љубав и топлоту. И трајало је данима и данима...и будило лепе осете у нашим срцима. И тај осећај је сада постао мирис овога пролећа, тај осећај је сада постао лепота призора испред њега, тај осећај је љубав.
1.
Саздани мириси раног пролећа
Животна љубав почетна
Од Творца дарована
Свеприсутна
Од детињства до зрелих дана
За цељење наших рана
За љубав за срећу
За животну пуноћу
А сваке године је ту
Као у најлепшем сну
Па и сни су део живота наших
Ношени пролећем долазе
Ничу однекле
Плове донекле
Звук жубора
Лепота небеског свода
Шум на ветру
Где се снови са животом сретну
Све звучи другачије
И боје су другачије
И наши осети
И кад се човек себе сети
Љубави се осећају у ваздуху
Душе добра уздахну
По пролећној ливади поглед
Пружа се у недоглед
Познаје ме
Милује ме
2.
Када јутром сунце засија
Послаћу ти поздраве
И када ми све прија
Лепе срећне и здраве
Када облачне пролазим путе
И када из неба лије
Вођене мирисима судбине те
Послаћу ти мало кише да те насмеје
Када свежина пролећна
Буди песму једне птице
Док и у мени лепота цвета срећна
Послушај и ти пој беле голубице
Када вече пада
Чекам ветра благог песмице
Послушај и ти пој вечерњег мира око града
Бела голубице
Ноћ је тиха поспана
Буде се прилике мојих сана
А са твојих усана
Сећам се дана
И твоја ока два
Љубав твога погледа
Гледају ме док је моја срећа сва
Мени увек дар преда
Боја твога гласа
Израз твога лица
Снага моја нараста
Поруку ми носи бела голубица
Моје радости птица
Донела си гранчицу после олује
Сат љубавне сате сада куца
А срце само сада војује
Будиш сећања сва
Зато се воли
Мирна спокојна
За то се бори
Претвара сва осета мирна
Брише неспокоје
И твоја близина
И додаје мирноће покоје
Места тужна
И кад живот боли
Не остају ружна
И када живот ломи
Твоја љубав воли
И нестају старе боли
Све тужне животне пруге
Не пребољене туге нестају
И нису више туге
Него пријатељи моји постају
3.
Владико добри
Бога за нас моли
У велико срце твоје много је љубави стало
Љубави за човека створење пало
На опасном месту борио се ти си
Победе многе стекао јеси
Светиње Божије чувао си крепко
Дивљење небеса тиме си стеко
Врата твоја за све отворена беху
Утехе, савети од тебе нам теку
Животни јаснији су нам сада пути
Плакали су људи плакала и небеса
Од среће велике због твога
Земаљског краја живота
Утеху велику имамо одозго
Владика наш сада је с Богом