Ђурађу Бранковићу који је изричито
забранио патријарху да 1439 иде у Фиренцу и да потпише унију
са Ватиканом. Ватикан то Србима никада није заборавио.
А примако туђину и власти
“У маниту гору обрнуо”
И с' поносом изрече беседу
“Загреб и ја се волимо јавно
Хрватска и ја се волимо јавно,
ма колико неком то сметало”
Не рече нам топло и искрено
Да Србију исто воли јавно
Ал' потврди да злотвор Степинац
Ватикански он није злочинац
Усхићен до неба даје нам на знање
Из само њему разлога личног
Да је Папи целивао руку
Не рече нам повод, потеза му дичног
Доста каже,више прећуткује
Саветник му усташки потомак
Шеф братије епископ викарни
У истрази не видесмо помак
Ко наручи отмицу младића
Ко је коме преузо девојку
Дал' је младић ил' владика, момак
Интервентна због тога да бије
Оног момка што владика није
У дворишту црквене братије
Све се случи из личних побуда
Без морала и црквеног реда
Остала је брука “Ка~авенда”
Црква ћути а братија режи
Народ поче од цркве да бежи
Од кад стаће Папу целивати
И срамоту пред Богом скривати
Остадоше јереји без части
Све из ли~них побуда и страсти
О Србијо где би ти крај био
Да си оно што си била давно
Отаџбини и Богу одана
У Србији свак би рај уснио
Свети Сава горке сузе лије
Због срамоте патријарха
И срамоте црквене братије